حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ بْنِ أُسَامَةَ، عَنْ أَبِي عَزَّةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا قَضَى اللَّهُ لِعَبْدٍ أَنْ يَمُوتَ بِأَرْضٍ جَعَلَ لَهُ إِلَيْهَا حَاجَةً أَوْ قَالَ بِهَا حَاجَةً " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو عَزَّةَ لَهُ صُحْبَةٌ وَاسْمُهُ يَسَارُ بْنُ عَبْدٍ وَأَبُو الْمَلِيحِ اسْمُهُ عَامِرُ بْنُ أُسَامَةَ بْنِ عُمَيْرٍ الْهُذَلِيُّ وَيُقَالُ زَيْدُ بْنُ أُسَامَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва Али ибн Ҳужр ривоят қилдилар — маъно бирдир — улар дедилар: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у Айюбдан, у Абул-Малиҳ ибн Усомадан, у Абу Азза (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ бирор банда бир ерда ўлишини ҳукм қилса, унга ўша ерга (борадиган) эҳтиёж пайдо қилади,» дедилар — ёки: «ўша ерда эҳтиёж,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир. Абу Азза саҳобий бўлиб, исми Ясор ибн Абд; Абул-Малиҳнинг исми эса Омир ибн Усома ибн Умайр ал-Ҳузалийдир, Зайд ибн Усома ҳам дейилади.