حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنِ الْمُعَلَّى بْنِ زِيَادٍ، رَدَّهُ إِلَى مُعَاوِيَةَ بْنِ قُرَّةَ رَدَّهُ إِلَى مَعْقِلِ بْنِ يَسَارٍ رَدَّهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْعِبَادَةُ فِي الْهَرْجِ كَالْهِجْرَةِ إِلَىَّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ عَنِ الْمُعَلَّى .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, ал-Муъалло ибн Зиёддан — у уни Муовия ибн Қуррага, у Маъқил ибн Ясорга, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га олиб борди (кўтарди) — у: «Ҳараж (ошуб-тартибсизлик) пайтида ибодат (қилиш) менга (қилинган) ҳижрат кабидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳ ғарибдир; биз уни фақат Ҳаммод ибн Зайднинг ал-Муъаллодан (қилган) ҳадисидан биламиз.