حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ أَخَوَانِ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ أَحَدُهُمَا يَأْتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَالآخَرُ يَحْتَرِفُ فَشَكَا الْمُحْتَرِفُ أَخَاهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لَعَلَّكَ تُرْزَقُ بِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида икки ака-ука бор эди. Улардан бири Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб турарди, иккинчиси эса касб-ҳунар билан шуғулланарди. Ҳунарманд (ука) акасидан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилди. У: «Эҳтимол сен у сабабли ризқланаётгандирсан,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.