حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي النَّضْرِ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَقِيلٍ الثَّقَفِيُّ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَقِيلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنِي رَبِيعَةُ بْنُ يَزِيدَ، وَعَطِيَّةُ بْنُ قَيْسٍ، عَنْ عَطِيَّةَ السَّعْدِيِّ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَبْلُغُ الْعَبْدُ أَنْ يَكُونَ مِنَ الْمُتَّقِينَ حَتَّى يَدَعَ مَا لاَ بَأْسَ بِهِ حَذَرًا لِمَا بِهِ الْبَأْسُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абун-Назр ривоят қилди, у деди: бизга Абун-Назр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ақил ас-Сақафий Абдуллаҳ ибн Ақил ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Язид ривоят қилди, у деди: менга Рабиа ибн Язид ва Атийя ибн Қайс ривоят қилди, улар Атийя ас-Саъдий (розияллаҳу анҳу)дан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — (ривоят қилдилар), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда зарари бор нарсадан эҳтиёт бўлиб, зарари йўқ нарсани (ҳам) тарк этмагунча, тақводорлардан бўлиш (даражасига) етмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан биламиз.