حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ عَامِرٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَبِي الصِّدِّيقِ النَّاجِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُؤْمِنُ إِذَا اشْتَهَى الْوَلَدَ فِي الْجَنَّةِ كَانَ حَمْلُهُ وَوَضْعُهُ وَسِنُّهُ فِي سَاعَةٍ كَمَا يَشْتَهِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي هَذَا فَقَالَ بَعْضُهُمْ فِي الْجَنَّةِ جِمَاعٌ وَلاَ يَكُونُ وَلَدٌ . هَكَذَا رُوِيَ عَنْ طَاوُسٍ وَمُجَاهِدٍ وَإِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ . وَقَالَ مُحَمَّدٌ قَالَ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ فِي حَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اشْتَهَى الْمُؤْمِنُ الْوَلَدَ فِي الْجَنَّةِ كَانَ فِي سَاعَةٍ وَاحِدَةٍ كَمَا يَشْتَهِي " . وَلَكِنْ لاَ يَشْتَهِي . قَالَ مُحَمَّدٌ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي رَزِينٍ الْعُقَيْلِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَهْلَ الْجَنَّةِ لاَ يَكُونُ لَهُمْ فِيهَا وَلَدٌ " . وَأَبُو الصِّدِّيقِ النَّاجِيُّ اسْمُهُ بَكْرُ بْنُ عَمْرٍو وَيُقَالُ بَكْرُ بْنُ قَيْسٍ أَيْضًا .
Бизга Бундор ривоят қилди, бизга Муъоз ибн Ҳишом ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у Омир ал-Аҳвалдан, у Абус-Сиддиқ ан-Ножийдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўмин жаннатда фарзандни истаса, унинг ҳомиладорлиги, туғилиши ва ёши (улғайиши) бир соатда, у истаганидек (юз беради),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Илм аҳли бу масалада ихтилоф қилишган. Уларнинг баъзилари: «Жаннатда жимаъ (яқинлик) бўлади, лекин фарзанд бўлмайди,» дейишган. Бу Товус, Мужоҳид ва Иброҳим ан-Нахаъийдан шундай ривоят қилинган. Муҳаммад деди: Ишоқ ибн Иброҳим Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг «Мўмин жаннатда фарзандни истаса, у истаганидек бир соатда (юз беради)» ҳадиси ҳақида дедики: «Лекин у (буни) истамайди.» Муҳаммад деди: Абу Разин ал-Уқайлийдан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, у: «Албатта жаннат аҳлининг унда фарзанди бўлмайди,» деган. Абус-Сиддиқ ан-Ножийнинг исми Бакр ибн Амр, яна Бакр ибн Қайс ҳам дейилади.