حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، قَالَ سَمِعْتُ سَعْدَ بْنَ عُبَيْدَةَ، يُحَدِّثُ عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ، عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّهُ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ " . وَفِي سُجُودِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى " . وَمَا أَتَى عَلَى آيَةِ رَحْمَةٍ إِلاَّ وَقَفَ وَسَأَلَ وَمَا أَتَى عَلَى آيَةِ عَذَابٍ إِلاَّ وَقَفَ وَتَعَوَّذَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, ал-Аъмашдан, у деди: мен Саъд ибн Убайдани ал-Муставриддан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим, у Сила ибн Зуфардан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиди, шунда у (Набий) рукусида «Субҳона Роббиял-Азийм» («Улуғ Роббим покдир»), саждасида «Субҳона Роббиял-Аъло» («Энг олий Роббим покдир») дер эдилар. Ва у раҳмат оятига келганларида албатта тўхтаб (раҳмат) сўрар эдилар, азоб оятига келганларида албатта тўхтаб (азобдан Аллаҳдан) паноҳ тилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.