حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ أَيُّوبَ الْعَامِرِيُّ، عَنْ عَوْفٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَصْلَتَانِ لاَ تَجْتَمِعَانِ فِي مُنَافِقٍ حُسْنُ سَمْتٍ وَلاَ فِقْهٌ فِي الدِّينِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَلاَ نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ مِنْ حَدِيثِ عَوْفٍ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ هَذَا الشَّيْخِ خَلَفِ بْنِ أَيُّوبَ الْعَامِرِيِّ وَلَمْ أَرَ أَحَدًا يَرْوِي عَنْهُ غَيْرَ أَبِي كُرَيْبٍ مُحَمَّدِ بْنِ الْعَلاَءِ وَلاَ أَدْرِي كَيْفَ هُوَ
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Халаф ибн Айюб ал-Омирий ривоят қилди, Авфдан, у ибн Сийриндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Икки хислат мунофиқда жам бўлмайди: чиройли йўл-йўриқ (хулқ) ва динда фиқҳ (чуқур тушунча),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Биз бу ҳадисни Авфнинг ҳадисидан фақат ушбу шайх Халаф ибн Айюб ал-Омирийнинг ҳадисидан биламиз ва Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Алодан бошқа ундан ривоят қилган бировни кўрмадим ҳамда унинг (аҳволи) қандай эканини билмайман.