حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ زُرْعَةَ بْنِ مُسْلِمِ بْنِ جَرْهَدٍ الأَسْلَمِيِّ، عَنْ جَدِّهِ، جَرْهَدٍ قَالَ مَرَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِجَرْهَدٍ فِي الْمَسْجِدِ وَقَدِ انْكَشَفَ فَخِذُهُ فَقَالَ " إِنَّ الْفَخِذَ عَوْرَةٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ مَا أَرَى إِسْنَادَهُ بِمُتَّصِلٍ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абун-Назрдан — Умар ибн Убайдуллаҳнинг озод қилган қулидан —, у Зуръа ибн Муслим ибн Жарҳад ал-Асламийдан, у бобоси Жарҳаддан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда Жарҳаднинг ёнидан ўтдилар, унинг сони очилиб қолган эди, шунда у: «Албатта, сон авратдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, иснодини улашган (муттасил) деб ҳисобламайман.