حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ دَلْهَمِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ حُجَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّجَاشِيَّ، أَهْدَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خُفَّيْنِ أَسْوَدَيْنِ سَاذَجَيْنِ فَلَبِسَهُمَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَيْهِمَا . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ دَلْهَمٍ وَقَدْ رَوَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ عَنْ دَلْهَمٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, Далҳам ибн Солиҳдан, у Ҳужайр ибн Абдуллаҳдан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), Нажоший Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га иккита оддий қора махси ҳадя қилди. У (Набий) уларни кийдилар, сўнг таҳорат олиб, улар устига масаҳ қилдилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир; биз уни фақат Далҳамнинг ҳадисидангина биламиз. Буни Муҳаммад ибн Робиъа Далҳамдан ривоят қилган.