حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا نَزَلَ عُذْرِي قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ فَذَكَرَ ذَلِكَ وَتَلاَ الْقُرْآنَ فَلَمَّا نَزَلَ أَمَرَ بِرَجُلَيْنِ وَامْرَأَةٍ فَضُرِبُوا حَدَّهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Адий Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Амрадан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: менинг узрим (покланишим ҳақидаги оят) нозил бўлганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга чиқиб, буни зикр қилдилар ва Қуръанни тиловат қилдилар. У (минбардан) тушгач, икки эркак ва бир аёл ҳақида буюрдилар ва уларга ҳад (жазо) урилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Муҳаммад ибн Ишоқнинг ривоятидангина биламиз.