حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبَّاسٍ الْجُرَيْرِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ النَّهْدِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ أَصَابَهُمْ جُوعٌ فَأَعْطَاهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَمْرَةً تَمْرَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
«Бизга Абу Ҳафс Амр ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Аббос ал-Журайрийдан, у деди: мен Абу Усмон ан-Наҳдийни Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилаётганини эшитдимки, уларни очлик тутган эди, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг ҳар бирига биттадан хурмо бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.»