حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قال أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الدَّوَاءِ الْخَبِيثِ . قَالَ أَبُو عِيسَى يَعْنِي السُّمَّ .
«Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак, Юнус ибн Абу Ишоқдан, у Мужоҳиддан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хабис (ёмон) дорини ман қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: яъни заҳарни (ман қилдилар).»