حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، وَيَحْيَى بْنُ مُوسَى، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا جَلَسَ فِي الصَّلاَةِ وَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رُكْبَتِهِ وَرَفَعَ إِصْبَعَهُ الَّتِي تَلِي الإِبْهَامَ الْيُمْنَى يَدْعُو بِهَا وَيَدُهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ بَاسِطَهَا عَلَيْهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ وَنُمَيْرٍ الْخُزَاعِيِّ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي حُمَيْدٍ وَوَائِلِ بْنِ حُجْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ يَخْتَارُونَ الإِشَارَةَ فِي التَّشَهُّدِ وَهُوَ قَوْلُ أَصْحَابِنَا .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон, Яҳё ибн Мусо ва бошқа бир нечтаси ривоят қилишди, улар: «Бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, Маъмардан, у Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофидан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозда ўтирганларида ўнг қўлларини тиззалари устига қўйиб, ўнг бош бармоққа ёндош бармоқларини кўтариб, у билан дуо қилардилар ва чап қўлларини чап тиззалари устига ёйиб қўяр эдилар», дейишди. (Термизий) деди: Бу бобда Абдуллаҳ ибнуз-Зубайр, Нумайр ал-Хузоий, Абу Ҳурайра, Абу Ҳумайд ва Воил ибн Ҳужрдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умар ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир, биз уни Убайдуллаҳ ибн Умарнинг ҳадисидан фақат шу йўл билан биламиз. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг баъзи саҳобалари ва тобеийнлардан бўлган илм аҳлининг амали шунга биноандир; улар ташаҳҳудда ишора қилишни ихтиёр қилишади. Бу бизнинг ашобларимизнинг ҳам сўзидир.