حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ الْمَدَنِيُّ، حَدَّثَنِي عَبَّاسُ بْنُ سَهْلٍ السَّاعِدِيُّ، قَالَ اجْتَمَعَ أَبُو حُمَيْدٍ وَأَبُو أُسَيْدٍ وَسَهْلُ بْنُ سَعْدٍ وَمُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَذَكَرُوا صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ أَبُو حُمَيْدٍ أَنَا أَعْلَمُكُمْ بِصَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ - يَعْنِي - لِلتَّشَهُّدِ فَافْتَرَشَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى وَأَقْبَلَ بِصَدْرِ الْيُمْنَى عَلَى قِبْلَتِهِ وَوَضَعَ كَفَّهُ الْيُمْنَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُمْنَى وَكَفَّهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُسْرَى وَأَشَارَ بِأُصْبَعِهِ يَعْنِي السَّبَّابَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَبِهِ يَقُولُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ قَالُوا يَقْعُدُ فِي التَّشَهُّدِ الآخِرِ عَلَى وَرِكِهِ وَاحْتَجُّوا بِحَدِيثِ أَبِي حُمَيْدٍ وَقَالُوا يَقْعُدُ فِي التَّشَهُّدِ الأَوَّلِ عَلَى رِجْلِهِ الْيُسْرَى وَيَنْصِبُ الْيُمْنَى .
Бизга Бундор Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, бизга Фулайҳ ибн Сулаймон ал-Маданий ривоят қилди, менга Аббос ибн Саҳл ас-Соидий ривоят қилди, у деди: «Абу Ҳумайд, Абу Усайд, Саҳл ибн Саъд ва Муҳаммад ибн Маслама жам бўлиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларини эслаб гаплашишди. Шунда Абу Ҳумайд: «Мен сизларнинг орангизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларини энг яхши биламан. Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — яъни ташаҳҳуд учун — ўтириб, чап оёқларини ёйдилар, ўнг (оёқ)нинг юзини қиблага йўналтирдилар, ўнг кафтларини ўнг тиззалари устига, чап кафтларини чап тиззалари устига қўйдилар ва бармоқлари билан — яъни кўрсаткич бармоқ билан — ишора қилдилар», деди.» Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Баъзи илм аҳли шундай дейди, бу Шофиий, Аҳмад ва Исъҳоқнинг сўзидир. Улар: «Охирги ташаҳҳудда сурин (чап сон) устига ўтиради», дейишди ва Абу Ҳумайд ҳадиси билан далил келтиришди ҳамда: «Биринчи ташаҳҳудда чап оёқ устига ўтириб, ўнгини тик қилади», дейишди.