حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ حَدِيثِ، عَبَّادِ بْنِ زِيَادٍ أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، غَزَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَبُوكَ - قَالَ الْمُغِيرَةُ - فَتَبَرَّزَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِبَلَ الْغَائِطِ فَحَمَلْتُ مَعَهُ إِدَاوَةً قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ فَلَمَّا رَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَىَّ أَخَذْتُ أُهَرِيقُ عَلَى يَدَيْهِ مِنَ الإِدَاوَةِ وَغَسَلَ يَدَيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ يُخْرِجُ جُبَّتَهُ عَنْ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَ كُمَّا جُبَّتِهِ فَأَدْخَلَ يَدَيْهِ فِي الْجُبَّةِ حَتَّى أَخْرَجَ ذِرَاعَيْهِ مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ . وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثُمَّ تَوَضَّأَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ أَقْبَلَ - قَالَ الْمُغِيرَةُ - فَأَقْبَلْتُ مَعَهُ حَتَّى نَجِدُ النَّاسَ قَدْ قَدَّمُوا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ فَصَلَّى لَهُمْ فَأَدْرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى الرَّكْعَتَيْنِ فَصَلَّى مَعَ النَّاسِ الرَّكْعَةَ الآخِرَةَ فَلَمَّا سَلَّمَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُتِمُّ صَلاَتَهُ فَأَفْزَعَ ذَلِكَ الْمُسْلِمِينَ فَأَكْثَرُوا التَّسْبِيحَ فَلَمَّا قَضَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ ثُمَّ قَالَ " أَحْسَنْتُمْ " . أَوْ قَالَ " قَدْ أَصَبْتُمْ " . يَغْبِطُهُمْ أَنْ صَلَّوُا الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا .
Муғира ибн Шуъба хабар берди: У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Табук(ка) ғазот (жанг)га чиқди. Муғира: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғоит (ҳожат) томон (четга) чиқди; мен у билан бирга бомдод намозидан олдин бир идиш (сув) кўтариб (кетдим). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга қайтганида, мен идишдан унинг қўлларига (сув) қуя бошладим; у қўлларини уч марта ювди, кейин юзини ювди, кейин жуббасини икки билакидан чиқармоқчи бўлди, лекин жуббасининг енглари тор келди; бас қўлларини жубба ичига солди — то икки билакини жуббанинг остидан чиқаргунча; ва икки билакини тирсакларгача ювди, кейин икки маҳсига маш қилди, кейин (қайтиб) келди. Муғира: Мен у билан бирга (қайтиб) келдим — то одамларни Абдурраҳмон ибн Авфни (имом қилиб) олдинга сурган ҳолда топдик; у уларга намоз ўқиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки ракатдан бирига етди ва одамлар билан охирги ракатни ўқиди. Абдурраҳмон ибн Авф салом берганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туриб, намозини тўлдирди (қолдирган ракатини ўқиди). Бу мусулмонларни чўчитди; улар тасбеҳни кўпайтирди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозини тугатганида, уларга юзланди, кейин: "Яхши қилдингиз" — ёки: "Тўғри қилдингиз" — деди; уларни — намозни ўз вақтида ўқиганлари (учун) — ғибта (ҳавас) қилди.