باب تَقْدِيمِ الْجَمَاعَةِ مَنْ يُصَلِّي بِهِمْ إِذَا تَأَخَّرَ الإِمَامُ وَلَمْ يَخَافُوا مَفْسَدَةً بِالتَّقْدِيمِ
حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَهَبَ إِلَى بَنِي عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمْ فَحَانَتِ الصَّلاَةُ فَجَاءَ الْمُؤَذِّنُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ أَتُصَلِّي بِالنَّاسِ فَأُقِيمُ قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَصَلَّى أَبُو بَكْرٍ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ فِي الصَّلاَةِ فَتَخَلَّصَ حَتَّى وَقَفَ فِي الصَّفِّ فَصَفَّقَ النَّاسُ - وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ لاَ يَلْتَفِتُ فِي الصَّلاَةِ - فَلَمَّا أَكْثَرَ النَّاسُ التَّصْفِيقَ الْتَفَتَ فَرَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَشَارَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنِ امْكُثْ مَكَانَكَ فَرَفَعَ أَبُو بَكْرٍ يَدَيْهِ فَحَمِدَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى مَا أَمَرَهُ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ ذَلِكَ ثُمَّ اسْتَأْخَرَ أَبُو بَكْرٍ حَتَّى اسْتَوَى فِي الصَّفِّ وَتَقَدَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى ثُمَّ انْصَرَفَ فَقَالَ " يَا أَبَا بَكْرٍ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَثْبُتَ إِذْ أَمَرْتُكَ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ مَا كَانَ لاِبْنِ أَبِي قُحَافَةَ أَنْ يُصَلِّيَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لِي رَأَيْتُكُمْ أَكْثَرْتُمُ التَّصْفِيقَ مَنْ نَابَهُ شَىْءٌ فِي صَلاَتِهِ فَلْيُسَبِّحْ فَإِنَّهُ إِذَا سَبَّحَ الْتُفِتَ إِلَيْهِ وَإِنَّمَا التَّصْفِيحُ لِلنِّسَاءِ " .
Саҳл ибн Саъд ас-Соидий (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бани Амр ибн Авфнинг олдига — улар орасини ислоҳ қилиш учун — борди; намоз (вақти) етди; муаззин Абу Бакрнинг олдига келиб: "Одамларга намоз ўқиясанми? Мен иқомат айтайми?" деди. У: "Ҳа" деди. (Равий:) Абу Бакр намоз ўқиди; (шу пайт) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келди — одамлар намозда эдилар; у (сафлар орасини) ёриб ўтди — то сафда тўхтаганигача. Одамлар қарсак чалдилар; Абу Бакр намозда (атрофга) ўгрилмас эди; одамлар қарсак кўпайтирганида, у ўгрилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга — жойингда тур — деб ишора қилди. Абу Бакр қўлларини кўтарди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга буюрган шу (иш) учун Аллаҳга — азза ва жалла — ҳамд айтди, кейин Абу Бакр орқага чекинди — то сафда тенглашгунча; Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдинга ўтди ва намоз ўқиди. Кейин (намоздан) чиқиб: "Эй Абу Бакр, сенга буюрганимда жойингда туришдан сени нима тўсди?" деди. Абу Бакр: "Ибн Абу Қуҳофага Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида (имом бўлиб) намоз ўқиш лойиқ эмас (эди)" деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Менга нима бўлди — сизларни қарсакни кўпайтирган ҳолда кўрдим? Кимнинг намозида бир нарса юз берса — тасбеҳ (Субҳаналлаҳ) айтсин; чунки у тасбеҳ айтганида, унга ўгрилинади (эътибор берилади); қарсак эса фақат аёллар учундир" деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي حَازِمٍ - وَقَالَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيُّ - كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، بِمِثْلِ حَدِيثِ مَالِكٍ . وَفِي حَدِيثِهِمَا فَرَفَعَ أَبُو بَكْرٍ يَدَيْهِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَرَجَعَ الْقَهْقَرَى وَرَاءَهُ حَتَّى قَامَ فِي الصَّفِّ .
Саҳл ибн Саъд(дан) Молик ҳадиси мисли (ривоят қилинди); улар икковининг ҳадисида: "Абу Бакр қўлларини кўтарди ва Аллаҳга ҳамд айтди, кейин орқаси билан тисарлаб (орқага юриб) чекинди — то сафда тургунча" (дейилди).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ، قَالَ ذَهَبَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصْلِحُ بَيْنَ بَنِي عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ . بِمِثْلِ حَدِيثِهِمْ وَزَادَ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَخَرَقَ الصُّفُوفَ حَتَّى قَامَ عِنْدَ الصَّفِّ الْمُقَدَّمِ . وَفِيهِ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجَعَ الْقَهْقَرَى .
Саҳл ибн Саъд ас-Соидий айтди: Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бани Амр ибн Авф орасини ислоҳ қилиш учун борди... — уларнинг ҳадиси мисли; ва зиёда қилди: "Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келди ва сафларни ёриб ўтди — то олдинги сафда тургунча"; ва унда Абу Бакр орқаси билан тисарлаб чекинди (дейилди).
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ حَدِيثِ، عَبَّادِ بْنِ زِيَادٍ أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، غَزَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَبُوكَ - قَالَ الْمُغِيرَةُ - فَتَبَرَّزَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِبَلَ الْغَائِطِ فَحَمَلْتُ مَعَهُ إِدَاوَةً قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ فَلَمَّا رَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَىَّ أَخَذْتُ أُهَرِيقُ عَلَى يَدَيْهِ مِنَ الإِدَاوَةِ وَغَسَلَ يَدَيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ يُخْرِجُ جُبَّتَهُ عَنْ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَ كُمَّا جُبَّتِهِ فَأَدْخَلَ يَدَيْهِ فِي الْجُبَّةِ حَتَّى أَخْرَجَ ذِرَاعَيْهِ مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ . وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثُمَّ تَوَضَّأَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ أَقْبَلَ - قَالَ الْمُغِيرَةُ - فَأَقْبَلْتُ مَعَهُ حَتَّى نَجِدُ النَّاسَ قَدْ قَدَّمُوا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ فَصَلَّى لَهُمْ فَأَدْرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى الرَّكْعَتَيْنِ فَصَلَّى مَعَ النَّاسِ الرَّكْعَةَ الآخِرَةَ فَلَمَّا سَلَّمَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُتِمُّ صَلاَتَهُ فَأَفْزَعَ ذَلِكَ الْمُسْلِمِينَ فَأَكْثَرُوا التَّسْبِيحَ فَلَمَّا قَضَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ ثُمَّ قَالَ " أَحْسَنْتُمْ " . أَوْ قَالَ " قَدْ أَصَبْتُمْ " . يَغْبِطُهُمْ أَنْ صَلَّوُا الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا .
Муғира ибн Шуъба хабар берди: У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Табук(ка) ғазот (жанг)га чиқди. Муғира: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғоит (ҳожат) томон (четга) чиқди; мен у билан бирга бомдод намозидан олдин бир идиш (сув) кўтариб (кетдим). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга қайтганида, мен идишдан унинг қўлларига (сув) қуя бошладим; у қўлларини уч марта ювди, кейин юзини ювди, кейин жуббасини икки билакидан чиқармоқчи бўлди, лекин жуббасининг енглари тор келди; бас қўлларини жубба ичига солди — то икки билакини жуббанинг остидан чиқаргунча; ва икки билакини тирсакларгача ювди, кейин икки маҳсига маш қилди, кейин (қайтиб) келди. Муғира: Мен у билан бирга (қайтиб) келдим — то одамларни Абдурраҳмон ибн Авфни (имом қилиб) олдинга сурган ҳолда топдик; у уларга намоз ўқиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки ракатдан бирига етди ва одамлар билан охирги ракатни ўқиди. Абдурраҳмон ибн Авф салом берганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туриб, намозини тўлдирди (қолдирган ракатини ўқиди). Бу мусулмонларни чўчитди; улар тасбеҳни кўпайтирди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозини тугатганида, уларга юзланди, кейин: "Яхши қилдингиз" — ёки: "Тўғри қилдингиз" — деди; уларни — намозни ўз вақтида ўқиганлари (учун) — ғибта (ҳавас) қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَالْحُلْوَانِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، نَحْوَ حَدِيثِ عَبَّادٍ قَالَ الْمُغِيرَةُ فَأَرَدْتُ تَأْخِيرَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " دَعْهُ " .
Ҳамза ибн ал-Муғира(дан) Аббод ҳадиси наҳвида (ривоят қилинди): Муғира: "Мен Абдурраҳмонни кейинга сурмоқчи бўлдим; Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Уни қўй› деди" деди.