حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ،. وَحَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، وَيَزِيدَ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، أَنَّهُ كَانَ جَالِسًا مَعَ نَفَرٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْنَا صَلاَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو حُمَيْدٍ السَّاعِدِيُّ أَنَا كُنْتُ أَحْفَظَكُمْ لِصَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَيْتُهُ إِذَا كَبَّرَ جَعَلَ يَدَيْهِ حِذَاءَ مَنْكِبَيْهِ، وَإِذَا رَكَعَ أَمْكَنَ يَدَيْهِ مِنْ رُكْبَتَيْهِ، ثُمَّ هَصَرَ ظَهْرَهُ، فَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ اسْتَوَى حَتَّى يَعُودَ كُلُّ فَقَارٍ مَكَانَهُ، فَإِذَا سَجَدَ وَضَعَ يَدَيْهِ غَيْرَ مُفْتَرِشٍ وَلاَ قَابِضِهِمَا، وَاسْتَقْبَلَ بِأَطْرَافِ أَصَابِعِ رِجْلَيْهِ الْقِبْلَةَ، فَإِذَا جَلَسَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ جَلَسَ عَلَى رِجْلِهِ الْيُسْرَى وَنَصَبَ الْيُمْنَى، وَإِذَا جَلَسَ فِي الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ قَدَّمَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى وَنَصَبَ الأُخْرَى وَقَعَدَ عَلَى مَقْعَدَتِهِ. وَسَمِعَ اللَّيْثُ يَزِيدَ بْنَ أَبِي حَبِيبٍ وَيَزِيدُ مِنْ مُحَمَّدِ بْنِ حَلْحَلَةَ وَابْنُ حَلْحَلَةَ مِنَ ابْنِ عَطَاءٍ. قَالَ أَبُو صَالِحٍ عَنِ اللَّيْثِ كُلُّ فَقَارٍ. وَقَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ عَمْرٍو حَدَّثَهُ كُلُّ فَقَارٍ.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга айтди, Холиддан, у Саъиддан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳаладан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атўдан; ва Лайс бизга айтди, Язид ибн Абу Ҳабибдан ва Язид ибн Муҳаммаддан, улар Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳаладан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атўдан: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан бир гуруҳ билан ўтирган эди. Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини зикр қилдик. Абу Ҳумайд Соидий: ‹Мен сизлар ичида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини энг яхши ёдлаганингизман. Мен у зотни кўрдимки, такбир айтсалар, қўлларини елкалари баробарига қўяр; руку қилса, қўлларини тиззаларига қўяр, сўнг белини (эгиб) текислар; бошини кўтарса, ҳар бир умуртқа жойига қайтгунча меъёрга келар; сажда қилса, қўлларини (ерга) — ёймай ва жипслаштирмай — қўяр, оёқлари бармоқлари учларини қиблага қаратар; икки ракатда ўтирса, чап оёғи устида ўтирар, ўнг (оёғини) тиклар; охирги ракатда ўтирса, чап оёғини олдинга чиқарар, иккинчисини тиклар ва ўтирғич (орқа)сига ўтирар эдилар›, деди. Лайс Язид ибн Абу Ҳабибни эшитди, Язид Муҳаммад ибн Ҳалҳаладан, Ибн Ҳалҳала Ибн Атўдан (эшитди). Абу Солиҳ Лайсдан ‹ҳар бир умуртқа› деди. Ибн Муборак Яҳё ибн Айюбдан деди: Язид ибн Абу Ҳабиб менга айтди, Муҳаммад ибн Амр унга ‹ҳар бир умуртқа› деб айтди.