حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، قَالَ يَقُومُ الإِمَامُ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ، وَطَائِفَةٌ مِنْهُمْ مَعَهُ وَطَائِفَةٌ مِنْ قِبَلِ الْعَدُوِّ، وُجُوهُهُمْ إِلَى الْعَدُوِّ، فَيُصَلِّي بِالَّذِينَ مَعَهُ رَكْعَةً، ثُمَّ يَقُومُونَ، فَيَرْكَعُونَ لأَنْفُسِهِمْ رَكْعَةً وَيَسْجُدُونَ سَجْدَتَيْنِ فِي مَكَانِهِمْ، ثُمَّ يَذْهَبُ هَؤُلاَءِ إِلَى مَقَامِ أُولَئِكَ فَيَرْكَعُ بِهِمْ رَكْعَةً، فَلَهُ ثِنْتَانِ، ثُمَّ يَرْكَعُونَ وَيَسْجُدُونَ سَجْدَتَيْنِ. حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ يَحْيَى، سَمِعَ الْقَاسِمَ، أَخْبَرَنِي صَالِحُ بْنُ خَوَّاتٍ، عَنْ سَهْلٍ، حَدَّثَهُ قَوْلَهُ.
Мусаддад бизга айтди, Яҳё ибн Саъид Қаттон бизга айтди, Яҳё ибн Саъид Ансорийдан, Қосим ибн Муҳаммаддан, Солиҳ ибн Хаввотдан, Саҳл ибн Абу Ҳасмадан, у деди: Имом қиблага юзланган ҳолда туради, улардан бир тоифа у билан, бир тоифа эса душман томонида — юзлари душманга (қараган) ҳолда (туради). У ўзи билан бўлганларга бир ракат ўқиди, сўнг улар туриб, ўзлари учун бир ракат рукуъ (ўқийди) ва ўз жойларида икки сажда қилади, сўнг мана булар у(бошқа тоифа)нинг ўрнига кетади, (имом) улар билан бир ракат (ўқийди), шунда унга икки (ракат) бўлиб қолади, сўнг улар (яна) рукуъ қилади ва икки сажда қилади. Мусаддад бизга айтди, Яҳё бизга айтди, Шуъбадан, Абдураҳмон ибнул-Қосимдан, отасидан, Солиҳ ибн Хаввотдан, Саҳл ибн Абу Ҳасмадан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан. Муҳаммад ибн Убайдуллаҳ менга айтди, у деди: Ибн Абу Ҳозим менга айтди, Яҳёдан, у Қосимни эшитди, Солиҳ ибн Хаввот менга хабар берди, Саҳлдан, у унга унинг (Саҳл) сўзини айтди.