حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ الأَنْصَارِيِّ، أَنَّ سَهْلَ بْنَ أَبِي حَثْمَةَ الأَنْصَارِيَّ، حَدَّثَهُ أَنَّ صَلاَةَ الْخَوْفِ أَنْ يَقُومَ الإِمَامُ وَطَائِفَةٌ مِنْ أَصْحَابِهِ وَطَائِفَةٌ مُوَاجِهَةَ الْعَدُوِّ فَيَرْكَعُ الإِمَامُ رَكْعَةً وَيَسْجُدُ بِالَّذِينَ مَعَهُ ثُمَّ يَقُومُ فَإِذَا اسْتَوَى قَائِمًا ثَبَتَ قَائِمًا وَأَتَمُّوا لأَنْفُسِهِمُ الرَّكْعَةَ الْبَاقِيَةَ ثُمَّ سَلَّمُوا وَانْصَرَفُوا وَالإِمَامُ قَائِمٌ فَكَانُوا وِجَاهَ الْعَدُوِّ ثُمَّ يُقْبِلُ الآخَرُونَ الَّذِينَ لَمْ يُصَلُّوا فَيُكَبِّرُونَ وَرَاءَ الإِمَامِ فَيَرْكَعُ بِهِمْ وَيَسْجُدُ بِهِمْ ثُمَّ يُسَلِّمُ فَيَقُومُونَ فَيَرْكَعُونَ لأَنْفُسِهِمُ الرَّكْعَةَ الْبَاقِيَةَ ثُمَّ يُسَلِّمُونَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَأَمَّا رِوَايَةُ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنِ الْقَاسِمِ نَحْوُ رِوَايَةِ يَزِيدَ بْنِ رُومَانَ إِلاَّ أَنَّهُ خَالَفَهُ فِي السَّلاَمِ وَرِوَايَةُ عُبَيْدِ اللَّهِ نَحْوُ رِوَايَةِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ قَالَ وَيَثْبُتُ قَائِمًا .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у Солиҳ ибн Хаввот ал-Ансорийдан ривоят қилди: Саҳл ибн Абу Ҳасма ал-Ансорий унга ривоят қилишича, хавф намози шундайки: имом ва ашобларидан бир тоифа (намозга) туради, бир тоифа эса душманга рўпаро (туради). Имом ўзи билан бўлганларга бир ракат руку ва сажда қилади, сўнгра (қиёмга) туради. Тик туриб бўлгач, қиёмда туриб қолади, улар эса ўзлари учун қолган ракатни тўлиқ қиладилар, сўнгра салом бериб, бурилиб кетадилар, имом эса турган ҳолда. Улар душман рўпарасида бўладилар. Сўнгра ҳали ўқимаган бошқалари келади, имомнинг орқасида такбир айтадилар, имом уларга руку ва сажда қилади, сўнгра салом беради. Улар турадилар ва ўзлари учун қолган ракатни ўқийдилар, сўнгра салом берадилар. Абу Довуд деди: Яҳё ибн Саиднинг ал-Қосимдан ривояти Язид ибн Румоннинг ривоятига ўхшаш, фақат у салом (масаласи)да унга мухолиф келди. Убайдуллаҳнинг ривояти эса Яҳё ибн Саиднинг ривоятига ўхшаш, у: ‹ва қиёмда туриб қолади› деди.