حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الشِّخِّيرِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ انْتَهَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَقْرَأُ ( أَلْهَاكُمُ التَّكَاثُرُ ) قَالَ " يَقُولُ ابْنُ آدَمَ مَالِي مَالِي وَهَلْ لَكَ مِنْ مَالِكَ إِلاَّ مَا تَصَدَّقْتَ فَأَمْضَيْتَ أَوْ أَكَلْتَ فَأَفْنَيْتَ أَوْ لَبِسْتَ فَأَبْلَيْتَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Қатодадан, у Мутарриф ибн Абдуллаҳ ибн аш-Шиххирдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келди, у (Набий) «Алҳокумут-такосур (Кўпайтиришга берилиш сизларни машғул қилиб қўйди)» (Такосур сураси, 1)ни ўқиётган эдилар. У: «Одам фарзанди: «Молим, молим,» дейди. Ҳолбуки, сенинг молингдан сенга садақа қилиб ўтказганинг, ёки еб тугатганинг, ёки кийиб эскиртирганингдан бошқа нима қолади?» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.