Такасур сураси

Tafsir kitobi · 5 ҳадис

باب وَمِنْ سُورَةِ التَّكَاثُرِ

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الشِّخِّيرِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ انْتَهَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَقْرَأُ ‏(‏ أَلْهَاكُمُ التَّكَاثُرُ ‏)‏ قَالَ ‏"‏ يَقُولُ ابْنُ آدَمَ مَالِي مَالِي وَهَلْ لَكَ مِنْ مَالِكَ إِلاَّ مَا تَصَدَّقْتَ فَأَمْضَيْتَ أَوْ أَكَلْتَ فَأَفْنَيْتَ أَوْ لَبِسْتَ فَأَبْلَيْتَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Қатодадан, у Мутарриф ибн Абдуллаҳ ибн аш-Шиххирдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келди, у (Набий) «Алҳокумут-такосур (Кўпайтиришга берилиш сизларни машғул қилиб қўйди)» (Такосур сураси, 1)ни ўқиётган эдилар. У: «Одам фарзанди: «Молим, молим,» дейди. Ҳолбуки, сенинг молингдан сенга садақа қилиб ўтказганинг, ёки еб тугатганинг, ёки кийиб эскиртирганингдан бошқа нима қолади?» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا حَكَّامُ بْنُ سَلْمٍ الرَّازِيُّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي قَيْسٍ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنِ الْمِنْهَالِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ مَا زِلْنَا نَشُكُّ فِي عَذَابِ الْقَبْرِ حَتَّى نَزَلَتْْ ‏:‏ ‏(‏ألهَاكُمُ التَّكَاثُرُ ‏)‏ قَالَ أَبُو كُرَيْبٍ مَرَّةً عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي قَيْسٍ هُوَ رَازِيٌّ وَعَمْرُو بْنُ قَيْسٍ الْمُلاَئِيُّ كُوفِيٌّ عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى عَنِ الْمِنْهَالِ بْنِ عَمْرٍو ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳакком ибн Салм ар-Розий ривоят қилди, у Амр ибн Абу Қайсдан, у ал-Ҳажжождан, у ал-Минҳол ибн Амрдан, у Зирр ибн Ҳубаишдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Алҳокумут-такосур» (Такосур сураси) нозил бўлгунига қадар биз қабр азоби ҳақида шубҳада бўлиб келардик. Абу Курайб бир мартасида: «Амр ибн Абу Қайсдан» деди, у Розийдир, Амр ибн Қайс ал-Мулаий эса Куфалик бўлиб, Ибн Абу Лайладан, у ал-Минҳол ибн Амрдан (ривоят қилади). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир.

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ حَاطِبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتَّْ ‏:‏ ‏(‏ثم لَتُسْأَلُنَّ يَوْمَئِذٍ عَنِ النَّعِيمِ، ‏)‏ قَالَ الزُّبَيْرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَأَىُّ النَّعِيمِ نُسْأَلُ عَنْهُ وَإِنَّمَا هُمَا الأَسْوَدَانِ التَّمْرُ وَالْمَاءُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَمَا إِنَّهُ سَيَكُونُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амр ибн Алқамадан, у Яҳё ибн Абдурраҳмон ибн Ҳотибдан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайр ибн ал-Аввомдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Сўнгра, ўша куни неъматлардан албатта сўралурсизлар,» (Такосур сураси, 8) (ояти) нозил бўлганида, Зубайр: «Эй Расулуллаҳ, қайси неъматлардан сўраламиз? Ахир (бизда) фақат икки қора нарса — хурмо ва сув бор-ку,» деди. У: «Албатта, у (сўроқ) бўлади,» дедилар. У (Термизий): бу ҳадис ҳасандир, деди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ ‏:‏ ‏(‏ثمَّ لَتُسْأَلُنَّ يَوْمَئِذٍ عَنِ النَّعِيمِ ‏)‏ قَالَ النَّاسُ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَنْ أَىِّ النَّعِيمِ نُسْأَلُ وَإِنَّمَا هُمَا الأَسْوَدَانِ وَالْعَدُوُّ حَاضِرٌ وَسُيُوفُنَا عَلَى عَوَاتِقِنَا ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنَّ ذَلِكَ سَيَكُونُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ ابْنِ عُيَيْنَةَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو عِنْدِي أَصَحُّ مِنْ هَذَا ‏.‏ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ أَحْفَظُ وَأَصَحُّ حَدِيثًا مِنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, у Абу Бакр ибн Айёшдан, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Сўнгра, ўша куни неъматлардан албатта сўралурсизлар,» (Такосур сураси, 8) деган бу оят нозил бўлганида, одамлар: «Эй Расулуллаҳ, қайси неъматлардан сўраламиз? Ахир (бизда) фақат икки қора нарса бор, душман эса (ёнимизда) ҳозир ва қиличларимиз елкаларимизда-ку,» дедилар. У: «Албатта, у (сўроқ) бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Уяйнанинг Муҳаммад ибн Амрдан (ривоят қилган) ҳадиси менинг наздимда бундан саҳиҳроқдир. Суфён ибн Уяйна Абу Бакр ибн Айёшдан кўра ҳофизроқ ва ҳадиси саҳиҳроқдир.

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا شَبَابَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْعَلاَءِ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَرْزَمٍ الأَشْعَرِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ أَوَّلَ مَا يُسْأَلُ عَنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يَعْنِي الْعَبْدَ مِنَ النَّعِيمِ أَنْ يُقَالَ لَهُ أَلَمْ نُصِحَّ لَكَ جِسْمَكَ وَنُرْوِيكَ مِنَ الْمَاءِ الْبَارِدِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَالضَّحَّاكُ هُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَرْزَبٍ وَيُقَالُ ابْنُ عَرْزَمٍ وَابْنُ عَرْزَمٍ أَصَحُّ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Шабоба ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн ал-Алоадан, у аз-Заҳҳок ибн Абдурраҳмон ибн Арзам ал-Ашъарийдан (ривоят қилдики), у деди: мен Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, қиёмат куни неъматдан биринчи бўлиб бандадан сўраладиган нарса шуки, унга: «Биз сенга танангни соғ қилиб бермадикми ва совуқ сув ичириб қондирмадикми?» дейилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Аз-Заҳҳок — у Ибн Абдурраҳмон ибн Арзабдир, Ибн Арзам ҳам дейилади, Ибн Арзам (дегани) саҳиҳроқдир.