حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ حَاطِبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتَّْ : (ثم لَتُسْأَلُنَّ يَوْمَئِذٍ عَنِ النَّعِيمِ، ) قَالَ الزُّبَيْرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَأَىُّ النَّعِيمِ نُسْأَلُ عَنْهُ وَإِنَّمَا هُمَا الأَسْوَدَانِ التَّمْرُ وَالْمَاءُ . قَالَ " أَمَا إِنَّهُ سَيَكُونُ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амр ибн Алқамадан, у Яҳё ибн Абдурраҳмон ибн Ҳотибдан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайр ибн ал-Аввомдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Сўнгра, ўша куни неъматлардан албатта сўралурсизлар,» (Такосур сураси, 8) (ояти) нозил бўлганида, Зубайр: «Эй Расулуллаҳ, қайси неъматлардан сўраламиз? Ахир (бизда) фақат икки қора нарса — хурмо ва сув бор-ку,» деди. У: «Албатта, у (сўроқ) бўлади,» дедилар. У (Термизий): бу ҳадис ҳасандир, деди.