حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعِيدٍ الْجَوْهَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ سَيِّدُنَا وَخَيْرُنَا وَأَحَبُّنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Иброҳим ибн Саид ал-Жавҳарий ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Увайс, Сулаймон ибн Билолдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан, у Умар ибн ал-Хаттобдан (ривоят қилди); у деди: Абу Бакр бизнинг саййидимиз, энг яхшимиз ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг севимлимиздир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳ ғарибдир.