حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَشْعَثُ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى بِهِمْ فَسَهَا فَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ تَشَهَّدَ ثُمَّ سَلَّمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثُ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَرَوَى مُحَمَّدُ بْنُ سِيرِينَ عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ وَهُوَ عَمُّ أَبِي قِلاَبَةَ غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ . وَرَوَى مُحَمَّدٌ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ . وَأَبُو الْمُهَلَّبِ اسْمُهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَمْرٍو وَيُقَالُ أَيْضًا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو . وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ وَهُشَيْمٌ وَغَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ بِطُولِهِ وَهُوَ حَدِيثُ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَلَّمَ فِي ثَلاَثِ رَكَعَاتٍ مِنَ الْعَصْرِ فَقَامَ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ الْخِرْبَاقُ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي التَّشَهُّدِ فِي سَجْدَتَىِ السَّهْوِ فَقَالَ بَعْضُهُمْ يَتَشَهَّدُ فِيهِمَا وَيُسَلِّمُ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لَيْسَ فِيهِمَا تَشَهُّدٌ وَتَسْلِيمٌ وَإِذَا سَجَدَهُمَا قَبْلَ السَّلاَمِ لَمْ يَتَشَهَّدْ . وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ قَالاَ إِذَا سَجَدَ سَجْدَتَىِ السَّهْوِ قَبْلَ السَّلاَمِ لَمْ يَتَشَهَّدْ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ан-Найсобурий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: менга Ашъас хабар берди, Ибн Сириндан, у Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан, у Абул-Муҳаллабдан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга намоз ўқиб бердилар, сўнг саҳв қилдилар (ёдлатдилар), шунда икки сажда қилдилар, сўнг ташаҳҳуд (ўқидилар), сўнг салом бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Муҳаммад ибн Сирин Абул-Муҳаллабдан — у Абу Қилобанинг амакисидир — бу ҳадисдан бошқа (ҳадис) ривоят қилган. Муҳаммад бу ҳадисни Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан, у Абул-Муҳаллабдан (деб) ривоят қилди. Абул-Муҳаллабнинг исми Абдурраҳмон ибн Амр, яна Муовия ибн Амр ҳам дейилади. Абдулваҳҳоб ас-Сақафий, Ҳушайм ва бошқа бир нечалари бу ҳадисни Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан тўлиқ ҳолда ривоят қилди, у Имрон ибн Ҳусайннинг ҳадисидир — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозининг уч ракатида салом бердилар, шунда ал-Хирбоқ деб аталадиган бир киши ўрнидан турди. Илм аҳли саҳв икки саждасидаги ташаҳҳуд ҳақида ихтилоф қилди. Уларнинг баъзилари: «Уларда ташаҳҳуд ўқийди ва салом беради,» деди. Баъзилари: «Уларда ташаҳҳуд ва салом йўқ; уларни саломдан олдин қилса, ташаҳҳуд ўқимайди,» деди. Бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир, улар: «Саҳв икки саждасини саломдан олдин қилса, ташаҳҳуд ўқимайди,» дедилар.