حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَبَابَةُ بْنُ سَوَّارٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ الرَّمَّاحِ الْبَلْخِيُّ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ بْنِ يَعْلَى بْنِ مُرَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّهُمْ كَانُوا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي مَسِيرٍ فَانْتَهَوْا إِلَى مَضِيقٍ وَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَمُطِرُوا السَّمَاءُ مِنْ فَوْقِهِمْ وَالْبِلَّةُ مِنْ أَسْفَلَ مِنْهُمْ فَأَذَّنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ عَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَقَامَ - أَوْ أَقَامَ - فَتَقَدَّمَ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَصَلَّى بِهِمْ يُومِئُ إِيمَاءً يَجْعَلُ السُّجُودَ أَخْفَضَ مِنَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ تَفَرَّدَ بِهِ عُمَرُ بْنُ الرَّمَّاحِ الْبَلْخِيُّ لاَ يُعْرَفُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِهِ . وَقَدْ رَوَى عَنْهُ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَكَذَلِكَ رُوِيَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ أَنَّهُ صَلَّى فِي مَاءٍ وَطِينٍ عَلَى دَابَّتِهِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Шабаба ибн Саввор ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн ар-Раммоҳ ал-Балхий ривоят қилди, Касир ибн Зиёддан, у Амр ибн Усмон ибн Яъла ибн Муррадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан йўлда (сафарда) эдилар ва бир тор жойга етдилар, намоз вақти кирди; устларидан осмондан ёмғир, остларидан намлик (лой) бўлди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз уловида турган ҳолда азон айтдилар ва иқомат айтдилар — ёки иқомат айтдилар — сўнг уловларида олдинга ўтиб, уларга ишора билан намоз ўқитдилар; саждани рукудан пастроқ қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ғариб ҳадисдир; уни Умар ибн ар-Раммоҳ ал-Балхий якка ривоят қилган, фақат унинг ҳадисидан билинади. Ундан илм аҳлидан бирортаси эмас, кўплари ривоят қилди. Шунингдек, Анас ибн Моликдан ҳам у сув ва лойда ўз уловида намоз ўқигани ривоят қилинган. Илм аҳли ҳузурида амал шунга; Аҳмад ва Ишоқ шундай дейдилар.