حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي حَيَّةَ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ ثَلاَثًا ثَلاَثًا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عُثْمَانَ وَعَائِشَةَ وَالرُّبَيِّعِ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي أُمَامَةَ وَأَبِي رَافِعٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَمُعَاوِيَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَجَابِرٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَلِيٍّ أَحْسَنُ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ وَأَصَحُّ لأَنَّهُ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عَلِيٍّ رِضْوَانُ اللَّهِ عَلَيْهِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ عَامَّةِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ الْوُضُوءَ يُجْزِئُ مَرَّةً مَرَّةً وَمَرَّتَيْنِ أَفْضَلُ وَأَفْضَلُهُ ثَلاَثٌ وَلَيْسَ بَعْدَهُ شَيْءٌ . وَقَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ لاَ آمَنُ إِذَا زَادَ فِي الْوُضُوءِ عَلَى الثَّلاَثِ أَنْ يَأْثَمَ . وَقَالَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ لاَ يَزِيدُ عَلَى الثَّلاَثِ إِلاَّ رَجُلٌ مُبْتَلًى .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, Суфёндан, у Абу Ишоқдан, у Абу Ҳайядан, у Алидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (аъзоларини) учтадан-учтадан (уч мартадан ювиб) таҳорат олдилар. Абу Исо деди: Бу бобда Усмон, Оиша, ар-Рубаййиъ, Ибн Умар, Абу Умома, Абу Рофиъ, Абдуллаҳ ибн Амр, Муовия, Абу Ҳурайра, Жобир, Абдуллаҳ ибн Зайд ва Убай ибн Каъбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо деди: Алининг ҳадиси бу бобдаги энг яхши ва энг саҳиҳ (ривоят)дир, чунки у Алидан (ризвонуллаҳи алайҳи) бир неча йўл билан ривоят қилинган. Аксар илм аҳли ҳузурида шунга амал қилинади: таҳорат бирдан-бир (мартадан) ҳам кифоя қилади, иккитадан-икки (мартадан) афзал, энг афзали эса учтадир ва ундан кейин (ортиғи) бир нарса эмас. Ибнул-Муборак деди: Таҳоратда учдан ортиқ қилса, гуноҳкор бўлишидан хотиржам бўлмайман. Аҳмад ва Ишоқ: Мубтало (васвасага гирифтор) кишидан бошқа ҳеч ким учдан ортиқ (ювмайди), дедилар.