حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعِ بْنِ الْجَرَّاحِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ حُبَابٍ، عَنْ أَبِي مُعَاذٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خِرْقَةٌ يُنَشِّفُ بِهَا بَعْدَ الْوُضُوءِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ لَيْسَ بِالْقَائِمِ وَلاَ يَصِحُّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْبَابِ شَيْءٌ . وَأَبُو مُعَاذٍ يَقُولُونَ هُوَ سُلَيْمَانُ بْنُ أَرْقَمَ وَهُوَ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ибнул-Жарроҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, Зайд ибн Ҳубобдан, у Абу Муоздан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратдан кейин у билан (аъзоларини) артадиган бир парча латта(матоси) бор эди. Абу Исо деди: Оишанинг ҳадиси мустаҳкам эмас ва бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳеч нарса саҳиҳ (йўл билан) келмаган. Абу Муоз — уни Сулаймон ибн Арқам дейдилар ва у ҳадис аҳли ҳузурида заифдир. (Абу Исо) деди: Бу бобда Муоз ибн Жабалдан ҳам (ривоят) бор.