حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ دَاوُدَ عَنِ الشَّعْبِيِّ، أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُجَالِدٍ . وَقَدْ ضَعَّفَ مُجَالِدًا بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَهُوَ كَثِيرُ الْغَلَطِ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Довуддан, у Шаъбийдан, у Жарирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: Довуднинг Шаъбийдан (қилган) ривояти Мужолиднинг ривоятидан саҳиҳроқдир. Илм аҳлининг баъзилари Мужолидни заиф санаганлар, у (ривоятда) кўп хато қилгувчи эди.