حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنِّي امْرَأَةٌ أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ " إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ ثُمَّ صَلِّي " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ва Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилиб айтишди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва Урвадан, у Оишадан ривоят қилди: Фотима бинти Абу Ҳубайш Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: «Мен истиҳазали аёлман, бас, покланмайман, намозни тарк қилайми?» деди. У: «Албатта, бу фақат бир томир, ҳайз эмас. Бас, ҳайз келганда намозни тарк қил, у кетганда ўзингдан қонни ювиб, сўнг намоз ўқи», деди.