حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، أَخْبَرَنَا أَبِي، عَنْ جَدِّي، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هُرْمُزَ، عَنْ عُمَيْرٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ أَقْبَلْتُ أَنَا وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَسَارٍ، مَوْلَى مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى دَخَلْنَا عَلَى أَبِي الْجُهَيْمِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ الصِّمَّةِ الأَنْصَارِيِّ فَقَالَ أَبُو الْجُهَيْمِ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَحْوِ بِئْرِ جَمَلٍ فَلَقِيَهُ رَجُلٌ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِ السَّلاَمَ حَتَّى أَتَى عَلَى جِدَارٍ فَمَسَحَ بِوَجْهِهِ وَيَدَيْهِ ثُمَّ رَدَّ عَلَيْهِ السَّلاَمَ .
Бизга Абдулмалик ибн Шуъайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, менга отам хабар берди, бобомдан, Жаъфар ибн Робиъадан, Абдурраҳмон ибн Ҳурмуздан, Ибн Аббоснинг озод қилган қули Умайрдан: У унинг шундай деганини эшитди: Мен ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Маймунанинг озод қилган қули Абдуллаҳ ибн Ясор бордик, ҳатто Абул-Жуҳайм ибн ал-Ҳорис ибн ас-Симма ал-Ансорийнинг ҳузурига кирдик. Абул-Жуҳайм деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Жамал қудуғи томонидан келаётган эдилар. Бир киши уларни учратиб, салом берди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга саломни қайтармадилар, ҳатто бир девор олдига келиб, юзлари ва қўлларини маш қилдилар, сўнг унга саломни қайтардилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْمَوْصِلِيُّ أَبُو عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ ثَابِتٍ الْعَبْدِيُّ، أَخْبَرَنَا نَافِعٌ، قَالَ انْطَلَقْتُ مَعَ ابْنِ عُمَرَ فِي حَاجَةٍ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فَقَضَى ابْنُ عُمَرَ حَاجَتَهُ فَكَانَ مِنْ حَدِيثِهِ يَوْمَئِذٍ أَنْ قَالَ مَرَّ رَجُلٌ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سِكَّةٍ مِنَ السِّكَكِ وَقَدْ خَرَجَ مِنْ غَائِطٍ أَوْ بَوْلٍ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ حَتَّى إِذَا كَادَ الرَّجُلُ أَنْ يَتَوَارَى فِي السِّكَّةِ ضَرَبَ بِيَدَيْهِ عَلَى الْحَائِطِ وَمَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ ثُمَّ ضَرَبَ ضَرْبَةً أُخْرَى فَمَسَحَ ذِرَاعَيْهِ ثُمَّ رَدَّ عَلَى الرَّجُلِ السَّلاَمَ وَقَالَ " إِنَّهُ لَمْ يَمْنَعْنِي أَنْ أَرُدَّ عَلَيْكَ السَّلاَمَ إِلاَّ أَنِّي لَمْ أَكُنْ عَلَى طُهْرٍ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ يَقُولُ رَوَى مُحَمَّدُ بْنُ ثَابِتٍ حَدِيثًا مُنْكَرًا فِي التَّيَمُّمِ . قَالَ ابْنُ دَاسَةَ قَالَ أَبُو دَاوُدَ لَمْ يُتَابَعْ مُحَمَّدُ بْنُ ثَابِتٍ فِي هَذِهِ الْقِصَّةِ عَلَى ضَرْبَتَيْنِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَرَوَوْهُ فِعْلَ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Аҳмад ибн Иброҳим ал-Мавсилий Абу Али ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Собит ал-Абдий хабар берди, бизга Нофиъ хабар берди, у деди: Мен Ибн Умар билан бир иш билан Ибн Аббоснинг олдига бордим. Ибн Умар ўз ишини битирди. Ўша кунги гапидан бири шу бўлдики, у деди: Бир киши кўчалардан бирида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдидан ўтди, ҳолбуки у киши катта ёки кичик ҳожатдан чиққан эдилар. У салом берди, лекин унга жавоб қайтармадилар, ҳатто у киши кўчада деярли кўздан ғойиб бўлай деганда, икки қўлларини деворга уриб, улар билан юзларини маш қилдилар, сўнг яна бир уриб, икки билакларини маш қилдилар, кейин у кишига саломни қайтардилар ва: «Сенинг саломингни қайтаришимга, мен тоза эмаслигимдан бошқа нарса тўсқинлик қилмади», дедилар. Абу Довуд деди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалнинг шундай деганини эшитдим: Муҳаммад ибн Собит таяммум ҳақида мункар бир ҳадис ривоят қилди. Ибн Доса деди: Абу Довуд деди: Муҳаммад ибн Собит ушбу қиссада Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан икки уриш ҳақида мувофақат қилинмади, уни Ибн Умарнинг иши сифатида ривоят қилишди.
حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُسَافِرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَحْيَى الْبُرُلُّسِيُّ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنِ ابْنِ الْهَادِ، أَنَّ نَافِعًا، حَدَّثَهُ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْغَائِطِ فَلَقِيَهُ رَجُلٌ عِنْدَ بِئْرِ جَمَلٍ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَقْبَلَ عَلَى الْحَائِطِ فَوَضَعَ يَدَهُ عَلَى الْحَائِطِ ثُمَّ مَسَحَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ ثُمَّ رَدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الرَّجُلِ السَّلاَمَ .
Бизга Жаъфар ибн Мусофир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Яҳё ал-Бурулусий ривоят қилди, бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ривоят қилди, Ибн ал-Ҳоддан, унга Нофиъ Ибн Умардан ривоят қилганини: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам катта ҳожатдан келдилар. Жамал қудуғи олдида бир киши уларни учратиб, салом берди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга жавоб қайтармадилар, ҳатто девор томон келиб, қўлларини деворга қўйдилар, сўнг юзлари ва қўлларини маш қилдилар, кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у кишига саломни қайтардилар.