حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَنَامَ وَهُوَ جُنُبٌ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ .
Бизга Мусаддад ва Қутайба ибн Саъийд ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Оишадан ривоят қилдики: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам жунуб бўлиб ухламоқчи бўлганларида, намоз учун таҳорат олганидек таҳорат олар эдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ زَادَ " وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَأْكُلَ وَهُوَ جُنُبٌ غَسَلَ يَدَيْهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ ابْنُ وَهْبٍ عَنْ يُونُسَ فَجَعَلَ قِصَّةَ الأَكْلِ قَوْلَ عَائِشَةَ مَقْصُورًا وَرَوَاهُ صَالِحُ بْنُ أَبِي الأَخْضَرِ عَنِ الزُّهْرِيِّ كَمَا قَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ عَنْ عُرْوَةَ أَوْ أَبِي سَلَمَةَ وَرَوَاهُ الأَوْزَاعِيُّ عَنْ يُونُسَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كَمَا قَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ .
Бизга Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ал-Баззоз ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак Юнусдан, у Зуҳрийдан унинг исноди ва маъноси билан ривоят қилди, (лекин) қўшди: «Ва жунуб бўлиб ейишни хоҳлаганларида икки қўлларини ювар эдилар.» Абу Довуд айтди: Буни Ибн Ваҳб Юнусдан ривоят қилиб, ейиш қиссасини Оишанинг сўзи қилиб қисқартириб қолдирди. Ва уни Солиҳ ибн Абул Ахзар Зуҳрийдан Ибн ал-Муборак айтганидек ривоят қилди, фақат у: «Урвадан ёки Абу Саламадан» деди. Ва уни Авзоий Юнусдан, у Зуҳрийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан Ибн ал-Муборак айтганидек ривоят қилди.