حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ السَّرْحِ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ قُلْتُ لِعَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا يَوْمَئِذٍ حَدِيثُ السِّنِّ أَرَأَيْتِ قَوْلَ اللَّهِ تَعَالَى { إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ } فَمَا أَرَى عَلَى أَحَدٍ شَيْئًا أَنْ لاَ يَطَّوَّفَ بِهِمَا . قَالَتْ عَائِشَةُ كَلاَّ لَوْ كَانَ كَمَا تَقُولُ كَانَتْ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِ أَنْ لاَ يَطَّوَّفَ بِهِمَا إِنَّمَا أُنْزِلَتْ هَذِهِ الآيَةُ فِي الأَنْصَارِ كَانُوا يُهِلُّونَ لِمَنَاةَ وَكَانَتْ مَنَاةُ حَذْوَ قُدَيْدٍ وَكَانُوا يَتَحَرَّجُونَ أَنْ يَطُوفُوا بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ فَلَمَّا جَاءَ الإِسْلاَمُ سَأَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى { إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ } .
Бизга Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан; (ҳ) яна бизга Ибнус-Сарҳ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оишага — ўша кунларда мен ёш эдим — дедим: «Аллаҳнинг ‹Албатта Сафо ва Марва Аллаҳнинг шаъоирларидандир› деган сўзини қандай тушунасиз? Мен ҳеч кимга улар орасини тавоф қилмасликда гуноҳ йўқ деб биламан.» Оиша деди: «Йўқ, агар сен айтганингдек бўлганда, ‹улар орасини тавоф қилмаслигида гуноҳ йўқ› дейилган бўларди. Бу оят ансорлар ҳақида нозил бўлган. Улар Манот (бутига) талбия айтишарди ва Манот Қудайд яқинида эди. Улар Сафо ва Марва орасини тавоф қилишдан тойинишарди. Ислом келганида, улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан бу ҳақда сўрадилар, шунда Аллаҳ таоло ‹Албатта Сафо ва Марва Аллаҳнинг шаъоирларидандир› (оятини) нозил қилди.»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اعْتَمَرَ فَطَافَ بِالْبَيْتِ وَصَلَّى خَلْفَ الْمَقَامِ رَكْعَتَيْنِ وَمَعَهُ مَنْ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ فَقِيلَ لِعَبْدِ اللَّهِ أَدَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْكَعْبَةَ قَالَ لاَ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Холид ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Абу Холид ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам умра қилди, Байтни тавоф қилди ва Мақомнинг ортида икки ракат намоз ўқиди, у билан бирга уни одамлардан тўсиб турувчилар бор эди. Абдуллаҳга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъбага кирдими?» дейилди. У: «Йўқ» деди.
حَدَّثَنَا تَمِيمُ بْنُ الْمُنْتَصِرِ، أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى، بِهَذَا الْحَدِيثِ زَادَ ثُمَّ أَتَى الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ فَسَعَى بَيْنَهُمَا سَبْعًا ثُمَّ حَلَقَ رَأْسَهُ .
Бизга Тамим ибнул-Мунтасир ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Юсуф хабар берди, бизга Шарик хабар берди, у Исмоил ибн Абу Холиддан. У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфони шу ҳадис билан (ривоят қилаётганини) эшитдим, у шуни қўшди: Сўнг у Сафо ва Марвага келди ва улар орасида етти марта саъй қилди, сўнг бошини қиртишлади.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ جُمْهَانَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنِّي أَرَاكَ تَمْشِي وَالنَّاسُ يَسْعَوْنَ قَالَ إِنْ أَمْشِ فَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْشِي وَإِنْ أَسْعَ فَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْعَى وَأَنَا شَيْخٌ كَبِيرٌ .
Бизга Нуфайлий ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Ато ибнус-Соиб ривоят қилди, у Касир ибн Жумҳондан: Бир киши Абдуллаҳ ибн Умарга Сафо ва Марва орасида: «Эй Абу Абдурраҳмон, мен сени юраётганингни кўряпман, ҳолбуки одамлар саъй қиляптилар (чопиб юрибдилар)» деди. У: «Агар юрсам — мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни юраётганини кўрганман, агар саъй қилсам — мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни саъй қилаётганини кўрганман, мен эса кекса одамман» деди.