حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، قَالَ أَخْبَرَنَا خَالِدٌ، عَنْ دَاوُدَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ بَدْرٍ " مَنْ فَعَلَ كَذَا وَكَذَا فَلَهُ مِنَ النَّفْلِ كَذَا وَكَذَا " قَالَ فَتَقَدَّمَ الْفِتْيَانُ وَلَزِمَ الْمَشْيَخَةُ الرَّايَاتِ فَلَمْ يَبْرَحُوهَا فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ قَالَتِ الْمَشْيَخَةُ كُنَّا رِدْءًا لَكُمْ لَوِ انْهَزَمْتُمْ لَفِئْتُمْ إِلَيْنَا فَلاَ تَذْهَبُوا بِالْمَغْنَمِ وَنَبْقَى فَأَبَى الْفِتْيَانُ وَقَالُوا جَعَلَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَنَا فَأَنْزَلَ اللَّهُ { يَسْأَلُونَكَ عَنِ الأَنْفَالِ قُلِ الأَنْفَالُ لِلَّهِ } إِلَى قَوْلِهِ { كَمَا أَخْرَجَكَ رَبُّكَ مِنْ بَيْتِكَ بِالْحَقِّ وَإِنَّ فَرِيقًا مِنَ الْمُؤْمِنِينَ لَكَارِهُونَ } يَقُولُ فَكَانَ ذَلِكَ خَيْرًا لَهُمْ فَكَذَلِكَ أَيْضًا فَأَطِيعُونِي فَإِنِّي أَعْلَمُ بِعَاقِبَةِ هَذَا مِنْكُمْ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, деди: Бизга Холид Довуддан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бадр куни: «Ким фалон-фалон ишни қилса, унга ўлжадан фалон-фалон (қўшимча улуш) бор» дедилар. Йигитлар олдинга чиқди, қариялар эса байроқлар ёнида қолди ва улардан кетмади. Аллаҳ уларга ғалаба бергач, қариялар: «Биз сизларга орқа қувват (захира) бўлдик. Агар мағлуб бўлсангиз, бизга қайтиб қўшилар эдингиз. Энди ўлжани олиб кетманглар, бизни қуруқ қолдириб» дедилар. Йигитлар рад этдилар ва: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буни бизга белгилаб бердилар» дедилар. Шунда Аллаҳ «Ясъалуунака анил-анфаал, қулил-анфаалу лиллааҳ» (Сендан ўлжалар ҳақида сўрайдилар. Айт: ўлжалар Аллаҳникидир) — то «Камаа ахражака Раббука мин байтика бил-ҳаққ, ва инна фарийқан минал-муъминийна лакаариҳуун» (Роббинг сени уйингдан ҳақ билан чиқарганидек; албатта мўминлардан бир гуруҳ буни ёқтирмас эдилар) гача бўлган оятни нозил қилди. (Аллаҳ) дер: Бу улар учун яхшироқ бўлган, шунингдек бу ҳам (яхшироқдир), бас, менга итоат этинглар, чунки мен бу (ишнинг) оқибатини сизлардан кўра яхшироқ биламан.
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ يَوْمَ بَدْرٍ " مَنْ قَتَلَ قَتِيلاً فَلَهُ كَذَا وَكَذَا وَمَنْ أَسَرَ أَسِيرًا فَلَهُ كَذَا وَكَذَا " ثُمَّ سَاقَ نَحْوَهُ وَحَدِيثُ خَالِدٍ أَتَمُّ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Довуд ибн Абу Ҳинд Икримадан, у Ибн Аббосдан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бадр куни: «Ким бир душманни ўлдирса, унга фалон-фалон (қўшимча) бор; ким бир асир тутиб олса, унга фалон-фалон бор» дедилар. Сўнг (рови) шунга ўхшаш давом эттирди. Холиднинг ҳадиси тўлиқроқдир.
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بَكَّارِ بْنِ بِلاَلٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ خَالِدِ بْنِ مَوْهَبٍ الْهَمْدَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي دَاوُدُ، بِهَذَا الْحَدِيثِ بِإِسْنَادِهِ قَالَ فَقَسَّمَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالسَّوَاءِ . وَحَدِيثُ خَالِدٍ أَتَمُّ .
Бизга Ҳорун ибн Муҳаммад ибн Баккор ибн Билол ривоят қилди, бизга Язид ибн Холид ибн Мавҳаб ал-Ҳамдоний ривоят қилди, деди: Бизга Яҳё ибн Закарийё ибн Абу Зоида ривоят қилди, деди: Менга Довуд бу ҳадисни ўз исноди билан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни тенг тақсимладилар. Холиднинг ҳадиси тўлиқроқдир.
حَدَّثَنِي هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جِئْتُ إِلَى النَّبِي صلى الله عليه وسلم يَوْمَ بَدْرٍ بِسَيْفٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ قَدْ شَفَى صَدْرِي الْيَوْمَ مِنَ الْعَدُوِّ فَهَبْ لِي هَذَا السَّيْفَ . قَالَ " إِنَّ هَذَا السَّيْفَ لَيْسَ لِي وَلاَ لَكَ " فَذَهَبْتُ وَأَنَا أَقُولُ يُعْطَاهُ الْيَوْمَ مَنْ لَمْ يُبْلِ بَلاَئِي . فَبَيْنَا أَنَا إِذْ جَاءَنِي الرَّسُولُ فَقَالَ أَجِبْ . فَظَنَنْتُ أَنَّهُ نَزَلَ فِيَّ شَىْءٌ بِكَلاَمِي فَجِئْتُ فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكَ سَأَلْتَنِي هَذَا السَّيْفَ وَلَيْسَ هُوَ لِي وَلاَ لَكَ وَإِنَّ اللَّهَ قَدْ جَعَلَهُ لِي فَهُوَ لَكَ ثُمَّ قَرَأَ { يَسْأَلُونَكَ عَنِ الأَنْفَالِ قُلِ الأَنْفَالُ لِلَّهِ وَالرَّسُولِ } إِلَى آخِرِ الآيَةِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قِرَاءَةُ ابْنِ مَسْعُودٍ يَسْأَلُونَكَ النَّفْلَ .
Менга Ҳаннод ибн ас-Сарий Абу Бакрдан, у Осимдан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Мен Бадр куни Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига бир қилич билан келдим ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, Аллаҳ бугун кўкрагимни душмандан шифо берди (қасос олдим), бас, бу қилични менга ҳадя қилинг» дедим. У зот: «Бу қилич на меники, на сеники» дедилар. Мен: «Бугун у, мендек қийинчилик чекмаган кимсага берилади» деб айтиб кетдим. Шу пайт бирдан менга элчи келиб: «Жавоб бер (кел)» деди. Мен гапим сабабли мен ҳақимда бирор нарса нозил бўлди деб ўйладим. Мен келдим, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Сен мендан бу қилични сўрадинг, у на меники, на сеники эди, энди Аллаҳ уни менга (мол қилиб) берди, бас, у сеники» дедилар. Сўнг «Ясъалуунака анил-анфаал, қулил-анфаалу лиллааҳи вар-Расуул» (Сендан ўлжалар ҳақида сўрайдилар. Айт: ўлжалар Аллаҳ ва Расулникидир) — оят охиригача ўқидилар. Абу Довуд деди: Ибн Масъуднинг қироатида «Ясъалуунака ан-нафл» (Сендан нафл ҳақида сўрайдилар) деб келади.