حَدَّثَنِي هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جِئْتُ إِلَى النَّبِي صلى الله عليه وسلم يَوْمَ بَدْرٍ بِسَيْفٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ قَدْ شَفَى صَدْرِي الْيَوْمَ مِنَ الْعَدُوِّ فَهَبْ لِي هَذَا السَّيْفَ . قَالَ " إِنَّ هَذَا السَّيْفَ لَيْسَ لِي وَلاَ لَكَ " فَذَهَبْتُ وَأَنَا أَقُولُ يُعْطَاهُ الْيَوْمَ مَنْ لَمْ يُبْلِ بَلاَئِي . فَبَيْنَا أَنَا إِذْ جَاءَنِي الرَّسُولُ فَقَالَ أَجِبْ . فَظَنَنْتُ أَنَّهُ نَزَلَ فِيَّ شَىْءٌ بِكَلاَمِي فَجِئْتُ فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكَ سَأَلْتَنِي هَذَا السَّيْفَ وَلَيْسَ هُوَ لِي وَلاَ لَكَ وَإِنَّ اللَّهَ قَدْ جَعَلَهُ لِي فَهُوَ لَكَ ثُمَّ قَرَأَ { يَسْأَلُونَكَ عَنِ الأَنْفَالِ قُلِ الأَنْفَالُ لِلَّهِ وَالرَّسُولِ } إِلَى آخِرِ الآيَةِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قِرَاءَةُ ابْنِ مَسْعُودٍ يَسْأَلُونَكَ النَّفْلَ .
Менга Ҳаннод ибн ас-Сарий Абу Бакрдан, у Осимдан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Мен Бадр куни Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига бир қилич билан келдим ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, Аллаҳ бугун кўкрагимни душмандан шифо берди (қасос олдим), бас, бу қилични менга ҳадя қилинг» дедим. У зот: «Бу қилич на меники, на сеники» дедилар. Мен: «Бугун у, мендек қийинчилик чекмаган кимсага берилади» деб айтиб кетдим. Шу пайт бирдан менга элчи келиб: «Жавоб бер (кел)» деди. Мен гапим сабабли мен ҳақимда бирор нарса нозил бўлди деб ўйладим. Мен келдим, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Сен мендан бу қилични сўрадинг, у на меники, на сеники эди, энди Аллаҳ уни менга (мол қилиб) берди, бас, у сеники» дедилар. Сўнг «Ясъалуунака анил-анфаал, қулил-анфаалу лиллааҳи вар-Расуул» (Сендан ўлжалар ҳақида сўрайдилар. Айт: ўлжалар Аллаҳ ва Расулникидир) — оят охиригача ўқидилар. Абу Довуд деди: Ибн Масъуднинг қироатида «Ясъалуунака ан-нафл» (Сендан нафл ҳақида сўрайдилар) деб келади.