حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ بَهْدَلَةَ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ جِئْتُ بِسَيْفٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ قَدْ شَفَى صَدْرِي مِنَ الْمُشْرِكِينَ أَوْ نَحْوَ هَذَا هَبْ لِي هَذَا السَّيْفَ . فَقَالَ " هَذَا لَيْسَ لِي وَلاَ لَكَ " . فَقُلْتُ عَسَى أَنْ يُعْطَى هَذَا مَنْ لاَ يُبْلِي بَلاَئِي فَجَاءَنِي الرَّسُولُ فَقَالَ " إِنَّكَ سَأَلْتَنِي وَلَيْسَ لِي وَقَدْ صَارَ لِي وَهُوَ لَكَ " . قَالَ فَنَزَلَتْ : ( يَسْأَلُونَكَ عَنِ الأَنْفَالِ ) الآيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ سِمَاكُ بْنُ حَرْبٍ عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ أَيْضًا . وَفِي الْبَابِ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у Осим ибн Баҳдаладан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Бадр куни бўлганда, мен бир қилич олиб келдим ва: «Эй Расулуллаҳ! Албатта, Аллаҳ кўксимни мушриклардан (ғазабини чиқариб) шифолади,» — ёки шунга ўхшаш (сўз айтдим) — «менга шу қилични ҳадя қилинг,» дедим. У: «Бу на меники, на сеники,» дедилар. Мен: «Балки бу мен каби синов(да жанг)дан ўтмаган кишига берилади,» дедим. Сўнг Расул (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримга келиб: «Сен мендан сўраганингда, у меники эмас эди, энди у меники бўлди ва у сеники,» дедилар. У деди: Шунда: «Сендан ўлжалар ҳақида сўрайдилар,» (ояти) нозил бўлди. (Анфол сураси, 1) Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Уни Симок ибн Ҳарб ҳам Мусъаб ибн Саъддан ривоят қилган. Бу бобда Убода ибн ас-Сомитдан (ҳам ҳадис бор).