حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ قُرِئَ عَلَى مَالِكٍ وَأَنَا حَاضِرٌ، قَالَ مَالِكٌ عَرَضَ عَلَىَّ نَافِعٌ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ أَرَادَتْ أَنْ تَشْتَرِيَ جَارِيَةً تَعْتِقُهَا فَقَالَ أَهْلُهَا نَبِيعُكِهَا عَلَى أَنَّ وَلاَءَهَا لَنَا . فَذَكَرَتْ عَائِشَةُ ذَاكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ يَمْنَعُكِ ذَلِكَ فَإِنَّ الْوَلاَءَ لِمَنْ أَعْتَقَ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, деди: Моликка ўқиб берилди, мен ҳозир эдим, Молик деди: Менга Нофиъ Ибн Умардан ўқиб берди: Мўминлар онаси Оиша розияллаҳу анҳо бир чўрини сотиб олиб, уни озод қилмоқчи бўлди. Унинг эгалари: «Сенга уни валоси бизники бўлиши шарти билан сотамиз» дедилар. Оиша буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга айтди. У: «Бу сени тўсмасин, чунки вало озод қилган кишиники бўлади» деди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْوَلاَءُ لِمَنْ أَعْطَى الثَّمَنَ وَوَلِيَ النِّعْمَةَ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ибн Жарроҳ Суфён ас-Саврийдан, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Асваддан, у Оишадан ривоят қилди, деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Вало нархни тўлаган ва неъматни (озодликни) берган кишиники бўлади.»
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرِو بْنِ أَبِي الْحَجَّاجِ أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رِئَابَ بْنَ حُذَيْفَةَ، تَزَوَّجَ امْرَأَةً فَوَلَدَتْ لَهُ ثَلاَثَةَ غِلْمَةٍ فَمَاتَتْ أُمُّهُمْ فَوَرِثُوهَا رِبَاعَهَا وَوَلاَءَ مَوَالِيهَا وَكَانَ عَمْرُو بْنُ الْعَاصِ عَصَبَةَ بَنِيهَا فَأَخْرَجَهُمْ إِلَى الشَّامِ فَمَاتُوا فَقَدِمَ عَمْرُو بْنُ الْعَاصِ وَمَاتَ مَوْلًى لَهَا وَتَرَكَ مَالاً لَهُ فَخَاصَمَهُ إِخْوَتُهَا إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَ عُمَرُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أَحْرَزَ الْوَلَدُ أَوِ الْوَالِدُ فَهُوَ لِعَصَبَتِهِ مَنْ كَانَ " . قَالَ فَكَتَبَ لَهُ كِتَابًا فِيهِ شَهَادَةُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَرَجُلٍ آخَرَ فَلَمَّا اسْتُخْلِفَ عَبْدُ الْمَلِكِ اخْتَصَمُوا إِلَى هِشَامِ بْنِ إِسْمَاعِيلَ أَوْ إِلَى إِسْمَاعِيلَ بْنِ هِشَامٍ فَرَفَعَهُمْ إِلَى عَبْدِ الْمَلِكِ فَقَالَ هَذَا مِنَ الْقَضَاءِ الَّذِي مَا كُنْتُ أَرَاهُ . قَالَ فَقَضَى لَنَا بِكِتَابِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَنَحْنُ فِيهِ إِلَى السَّاعَةِ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Амр ибн Абул Ҳажжож Абу Маъмар ривоят қилди, бизга Абдулворис Ҳусайн ал-Муъаллимдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилди: Риоб ибн Ҳузайфа бир аёлга уйланди, у унга учта ўғил туғиб берди, сўнг уларнинг онаси вафот этди. Улар ундан уй-жойларини ва унинг озод қилганларининг валосини мерос олдилар. Амр ибн Ос унинг ўғилларининг асабаси (отадан томонидан қариндоши) эди. У уларни Шомга олиб чиқди, улар у ерда вафот этишди. Сўнг Амр ибн Ос қайтиб келди, унинг (аёлнинг) бир мавлоси вафот этиб, мол қолдирган эди. Унинг ака-укалари Амр билан Умар ибн Хаттоб олдида низолашдилар. Умар деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Фарзанд ёки ота нимани ўзига тўплаган бўлса, у унинг асабасига, ким бўлишидан қатъий назар.» Шунда у (Умар) унга ичида Абдурраҳмон ибн Авф, Зайд ибн Собит ва бошқа бир кишининг гувоҳлиги бўлган бир ҳужжат ёзиб берди. Абдулмалик халифа бўлганида, улар Ҳишом ибн Исмоил ёки Исмоил ибн Ҳишом олдида низолашдилар, у уларни Абдулмаликнинг олдига жўнатди. У: «Бу мен кўрмаган ҳукмлардандир» деди. Сўнг у биз учун Умар ибн Хаттобнинг ҳужжати билан ҳукм қилди, биз ҳозиргача шундай ҳолатдамиз.