حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جِئْتُ عَلَى حِمَارٍ ح وَحَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَقْبَلْتُ رَاكِبًا عَلَى أَتَانٍ وَأَنَا يَوْمَئِذٍ، قَدْ نَاهَزْتُ الاِحْتِلاَمَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ بِمِنًى فَمَرَرْتُ بَيْنَ يَدَىْ بَعْضِ الصَّفِّ فَنَزَلْتُ فَأَرْسَلْتُ الأَتَانَ تَرْتَعُ وَدَخَلْتُ فِي الصَّفِّ فَلَمْ يُنْكِرْ ذَلِكَ أَحَدٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا لَفْظُ الْقَعْنَبِيِّ وَهُوَ أَتَمُّ . قَالَ مَالِكٌ وَأَنَا أَرَى ذَلِكَ وَاسِعًا إِذَا قَامَتِ الصَّلاَةُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: мен эшак устида келдим. (ҳ) яна бизга Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: мен бир урғочи эшак устида миниб келдим, мен ўша кунларда балоғатга яқинлашиб қолган эдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса Минода одамларга намоз ўқиб бераётган эдилар. Мен сафнинг бир қисми олдидан ўтдим, сўнг тушдим ва эшакни ўтлаш учун қўйиб юбордим ва сафга кирдим, буни ҳеч ким инкор қилмади. Абу Довуд деди: бу Қаънабийнинг лафзи ва у тўлиқроқдир. Молик деди: мен намоз қойим бўлганда бунда кенглик бор деб биламан.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنْ أَبِي الصَّهْبَاءِ، قَالَ تَذَاكَرْنَا مَا يَقْطَعُ الصَّلاَةَ عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ جِئْتُ أَنَا وَغُلاَمٌ مِنْ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ عَلَى حِمَارٍ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فَنَزَلَ وَنَزَلْتُ وَتَرَكْنَا الْحِمَارَ أَمَامَ الصَّفِّ فَمَا بَالاَهُ وَجَاءَتْ جَارِيَتَانِ مِنْ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَدَخَلَتَا بَيْنَ الصَّفِّ فَمَا بَالَى ذَلِكَ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, у Мансурдан, у Ҳакамдан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Абус-Саҳбодан ривоят қилди. У деди: биз ибн Аббоснинг ҳузурида намозни нима узиши ҳақида музокара қилдик. У деди: мен ва Бани Абдулмутталибдан бир бола эшак устида келдик, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса намоз ўқиётган эдилар. У тушди, мен ҳам тушдим ва эшакни сафнинг олдида қолдирдик, улар эса бунга парво қилмадилар. Бани Абдулмутталибдан икки чўри келиб саф орасига кирди, улар эса бунга парво қилмадилар.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَدَاوُدُ بْنُ مِخْرَاقٍ الْفِرْيَابِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، بِهَذَا الْحَدِيثِ بِإِسْنَادِهِ قَالَ فَجَاءَتْ جَارِيَتَانِ مِنْ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ اقْتَتَلَتَا فَأَخَذَهُمَا - قَالَ عُثْمَانُ فَفَرَّعَ بَيْنَهُمَا وَقَالَ دَاوُدُ - فَنَزَعَ إِحْدَاهُمَا مِنَ الأُخْرَى فَمَا بَالَى ذَلِكَ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Довуд ибн Михроқ ал-Фирёбий ривоят қилиб дедилар: бизга Жарийр ривоят қилди, у Мансурдан, шу ҳадисни ўз исноди билан келтирди. У деди: Бани Абдулмутталибдан икки чўри келиб бир-бири билан уришдилар, улар эса уларни ушладилар — Усмон деди: икковининг орасини ажратди, Довуд деди: бирини иккинчисидан ажратиб олди — ва бунга парво қилмадилар.