حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جِئْتُ عَلَى حِمَارٍ ح وَحَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَقْبَلْتُ رَاكِبًا عَلَى أَتَانٍ وَأَنَا يَوْمَئِذٍ، قَدْ نَاهَزْتُ الاِحْتِلاَمَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ بِمِنًى فَمَرَرْتُ بَيْنَ يَدَىْ بَعْضِ الصَّفِّ فَنَزَلْتُ فَأَرْسَلْتُ الأَتَانَ تَرْتَعُ وَدَخَلْتُ فِي الصَّفِّ فَلَمْ يُنْكِرْ ذَلِكَ أَحَدٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا لَفْظُ الْقَعْنَبِيِّ وَهُوَ أَتَمُّ . قَالَ مَالِكٌ وَأَنَا أَرَى ذَلِكَ وَاسِعًا إِذَا قَامَتِ الصَّلاَةُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: мен эшак устида келдим. (ҳ) яна бизга Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: мен бир урғочи эшак устида миниб келдим, мен ўша кунларда балоғатга яқинлашиб қолган эдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса Минода одамларга намоз ўқиб бераётган эдилар. Мен сафнинг бир қисми олдидан ўтдим, сўнг тушдим ва эшакни ўтлаш учун қўйиб юбордим ва сафга кирдим, буни ҳеч ким инкор қилмади. Абу Довуд деди: бу Қаънабийнинг лафзи ва у тўлиқроқдир. Молик деди: мен намоз қойим бўлганда бунда кенглик бор деб биламан.