حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ بْنِ سُفْيَانَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ أَبِي فَزَارَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ الأَصَمِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أُمِرْتُ بِتَشْيِيدِ الْمَسَاجِدِ " . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لَتُزَخْرِفُنَّهَا كَمَا زَخْرَفَتِ الْيَهُودُ وَالنَّصَارَى .
Бизга Муҳаммад ибн Саббоҳ ибн Суфён ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна хабар берди, у Суфён ас-Саврийдан, у Абу Фазорадан, у Язид ибн Асаммдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Мен масжидларни улуғвор (ҳашаматли) қуришга буюрилмадим». Ибн Аббос деди: Албатта, сиз уларни яҳудий ва насоролар безагандек безайсиз.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، وَقَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يَتَبَاهَى النَّاسُ فِي الْمَسَاجِدِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Хузоий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анасдан, ва Қатода, у Анасдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Одамлар масжидларда бир-бирлари билан мақтанмагунча қиёмат қойим бўлмайди».
حَدَّثَنَا رَجَاءُ بْنُ الْمُرَجَّى، حَدَّثَنَا أَبُو هَمَّامٍ الدَّلاَّلُ، مُحَمَّدُ بْنُ مُحَبَّبٍ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيَاضٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَهُ أَنْ يَجْعَلَ مَسْجِدَ الطَّائِفِ حَيْثُ كَانَ طَوَاغِيتُهُمْ .
Бизга Ражо ибн Муражжа ривоят қилди, бизга Абу Ҳаммом ад-Даллол Муҳаммад ибн Муҳаббаб ривоят қилди, бизга Саид ибн Соиб ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Иёздан, у Усмон ибн Абул Осдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга Тоиф масжидини уларнинг бутлари (тўғутлари) турган жойда қуришни буюрдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، وَمُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، - وَهُوَ أَتَمُّ - قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ الْمَسْجِدَ كَانَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَبْنِيًّا بِاللَّبِنِ وَالْجَرِيدِ - قَالَ مُجَاهِدٌ وَعَمَدُهُ مِنْ خَشَبِ النَّخْلِ - فَلَمْ يَزِدْ فِيهِ أَبُو بَكْرٍ شَيْئًا وَزَادَ فِيهِ عُمَرُ وَبَنَاهُ عَلَى بِنَائِهِ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِاللَّبِنِ وَالْجَرِيدِ وَأَعَادَ عَمَدَهُ - قَالَ مُجَاهِدٌ عُمُدَهُ خَشَبًا - وَغَيَّرَهُ عُثْمَانُ فَزَادَ فِيهِ زِيَادَةً كَثِيرَةً وَبَنَى جِدَارَهُ بِالْحِجَارَةِ الْمَنْقُوشَةِ وَالْقَصَّةِ وَجَعَلَ عَمَدَهُ مِنْ حِجَارَةٍ مَنْقُوشَةٍ وَسَقَّفَهُ بِالسَّاجِ . قَالَ مُجَاهِدٌ وَسَقْفُهُ السَّاجُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الْقَصَّةُ الْجِصُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ва Мужоҳид ибн Мусо — бу (ривоят) тўлиқроқдир — иккаласи деди: Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у Солиҳдан, бизга Нофеъ ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Умар унга хабар берди: Масжид Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида хом ғишт ва хурмо шохларидан қурилган эди — Мужоҳид деди: устунлари хурмо ёғочидан эди. Абу Бакр унга ҳеч нарса қўшмади. Умар унга (кўп нарса) қўшди ва уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонидаги қурилиши устига хом ғишт ва хурмо шохларидан қурди ва устунларини янгилади — Мужоҳид деди: устунларини ёғочдан (қилди). Усмон уни ўзгартирди ва унга кўп нарса қўшди, деворини нақшли тошлар ва гипс билан қурди, устунларини нақшли тошлардан қилди ва томини сожадан (сифатли ёғочдан) ёпди. Мужоҳид деди: томи сожадир. Абу Довуд деди: ал-қасса — гипсдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ شَيْبَانَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ مَسْجِدَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم كَانَتْ سَوَارِيهِ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ جُذُوعِ النَّخْلِ أَعْلاَهُ مُظَلَّلٌ بِجَرِيدِ النَّخْلِ ثُمَّ إِنَّهَا نَخِرَتْ فِي خِلاَفَةِ أَبِي بَكْرٍ فَبَنَاهَا بِجُذُوعِ النَّخْلِ وَبِجَرِيدِ النَّخْلِ ثُمَّ إِنَّهَا نَخِرَتْ فِي خِلاَفَةِ عُثْمَانَ فَبَنَاهَا بِالآجُرِّ فَلَمْ تَزَلْ ثَابِتَةً حَتَّى الآنَ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, у Шаёбондан, у Фиросдан, у Атийядан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг масжидининг устунлари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида хурмо таналаридан эди, тепаси хурмо шохлари билан соябон қилинган эди. Сўнг улар Абу Бакр халифалигида чириб кетди, бас у уни хурмо таналари ва хурмо шохлари билан қурди. Сўнг улар Усмон халифалигида чириб кетди, бас у уни пишиқ ғишт билан қурди ва у то ҳозиргача мустаҳкам турибди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَنَزَلَ فِي عُلْوِ الْمَدِينَةِ فِي حَىٍّ يُقَالُ لَهُمْ بَنُو عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ فَأَقَامَ فِيهِمْ أَرْبَعَ عَشَرَةَ لَيْلَةً ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَى بَنِي النَّجَّارِ فَجَاءُوا مُتَقَلِّدِينَ سُيُوفَهُمْ - فَقَالَ أَنَسٌ - فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَبُو بَكْرٍ رِدْفَهُ وَمَلأُ بَنِي النَّجَّارِ حَوْلَهُ حَتَّى أَلْقَى بِفِنَاءِ أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي حَيْثُ أَدْرَكَتْهُ الصَّلاَةُ وَيُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ وَإِنَّهُ أَمَرَ بِبِنَاءِ الْمَسْجِدِ فَأَرْسَلَ إِلَى بَنِي النَّجَّارِ فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ ثَامِنُونِي بِحَائِطِكُمْ هَذَا " . فَقَالُوا وَاللَّهِ لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ . قَالَ أَنَسٌ وَكَانَ فِيهِ مَا أَقُولُ لَكُمْ كَانَتْ فِيهِ قُبُورُ الْمُشْرِكِينَ وَكَانَتْ فِيهِ خِرَبٌ وَكَانَ فِيهِ نَخْلٌ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ فَنُبِشَتْ وَبِالْخِرَبِ فَسُوِّيَتْ وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَ فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ وَجَعَلُوا عِضَادَتَيْهِ حِجَارَةً وَجَعَلُوا يَنْقُلُونَ الصَّخْرَ وَهُمْ يَرْتَجِزُونَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَعَهُمْ وَهُوَ يَقُولُ اللَّهُمَّ لاَ خَيْرَ إِلاَّ خَيْرُ الآخِرَهْ فَانْصُرِ الأَنْصَارَ وَالْمُهَاجِرَهْ
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, у Абу Тайёҳдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди ва Мадинанинг юқори қисмида Бану Амр ибн Авф деб аталадиган бир қабилада тушди. Уларнинг орасида ўн тўрт кеча турди. Сўнг Бану Нажжорга (киши) юборди, улар қиличларини тақиб келдилар. Анас деди: Гўё мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга унинг улови устида қараб тургандай бўламан, Абу Бакр унинг орқасида (мингашган), Бану Нажжорнинг кишилари унинг атрофида, ҳатто Абу Айюбнинг ҳовлисига тушди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз вақти қаерда етиб қолса, ўша ерда намоз ўқирди ва қўй қўтонларида ҳам намоз ўқирди. Сўнг масжид қуришга буюрди ва Бану Нажжорга (киши) юбориб деди: «Эй Бану Нажжор, мана шу деворингизнинг (боғингизнинг) нархини менга белгиланглар». Улар дедилар: Валлаҳи, биз унинг нархини Азиз ва Жалил бўлган Аллаҳдан бошқадан талаб қилмаймиз. Анас деди: Унда мен сизга айтадиган нарсалар бор эди: унда мушрикларнинг қабрлари бор эди, унда вайроналар бор эди, унда хурмолар бор эди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мушрикларнинг қабрларига буюрди, улар қазиб олиб ташланди, вайроналарни текисладилар ва хурмоларни кестилар. Хурмоларни масжиднинг қибласи (томони) га қатор қилдилар, икки томонини тошдан қилдилар ва улар тошларни ташиб, ражаз (шеър) айтар эдилар, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам улар билан бирга эди ва у шундай дерди: «Аллаҳумма, охират яхшилигидан бошқа яхшилик йўқ, бас Ансор ва Муҳожирларга ёрдам бер».
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ مَوْضِعُ الْمَسْجِدِ حَائِطًا لِبَنِي النَّجَّارِ فِيهِ حَرْثٌ وَنَخْلٌ وَقُبُورُ الْمُشْرِكِينَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ثَامِنُونِي بِهِ " . فَقَالُوا لاَ نَبْغِي بِهِ ثَمَنًا . فَقُطِعَ النَّخْلُ وَسُوِّيَ الْحَرْثُ وَنُبِشَ قُبُورُ الْمُشْرِكِينَ وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَقَالَ " فَاغْفِرْ " . مَكَانَ " فَانْصُرْ " . قَالَ مُوسَى وَحَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بِنَحْوِهِ وَكَانَ عَبْدُ الْوَارِثِ يَقُولُ خِرَبٌ وَزَعَمَ عَبْدُ الْوَارِثِ أَنَّهُ أَفَادَ حَمَّادًا هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Абу Тайёҳдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Масжиднинг ўрни Бану Нажжорга тегишли бир боғ эди, унда экин, хурмолар ва мушрикларнинг қабрлари бор эди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Унинг нархини менга белгиланглар». Улар дедилар: Биз унинг нархини истамаймиз. Бас, хурмолар кесилди, экин текисланди ва мушрикларнинг қабрлари қазиб олиб ташланди. (Рови) ҳадисни давом эттириб айтди: «фансур» (ёрдам бер) ўрнига «фағфир» (мағфират қил) деди. Мусо деди: Бизга Абдулворис ҳам шунга ўхшаш ривоят қилди ва Абдулворис «хираб» (вайроналар) дерди. Абдулворис ушбу ҳадисни Ҳаммодга фойдали равишда (ўргатиб) етказганини даъво қилди.