حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَنَزَلَ فِي عُلْوِ الْمَدِينَةِ فِي حَىٍّ يُقَالُ لَهُمْ بَنُو عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ فَأَقَامَ فِيهِمْ أَرْبَعَ عَشَرَةَ لَيْلَةً ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَى بَنِي النَّجَّارِ فَجَاءُوا مُتَقَلِّدِينَ سُيُوفَهُمْ - فَقَالَ أَنَسٌ - فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَبُو بَكْرٍ رِدْفَهُ وَمَلأُ بَنِي النَّجَّارِ حَوْلَهُ حَتَّى أَلْقَى بِفِنَاءِ أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي حَيْثُ أَدْرَكَتْهُ الصَّلاَةُ وَيُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ وَإِنَّهُ أَمَرَ بِبِنَاءِ الْمَسْجِدِ فَأَرْسَلَ إِلَى بَنِي النَّجَّارِ فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ ثَامِنُونِي بِحَائِطِكُمْ هَذَا " . فَقَالُوا وَاللَّهِ لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ . قَالَ أَنَسٌ وَكَانَ فِيهِ مَا أَقُولُ لَكُمْ كَانَتْ فِيهِ قُبُورُ الْمُشْرِكِينَ وَكَانَتْ فِيهِ خِرَبٌ وَكَانَ فِيهِ نَخْلٌ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ فَنُبِشَتْ وَبِالْخِرَبِ فَسُوِّيَتْ وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَ فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ وَجَعَلُوا عِضَادَتَيْهِ حِجَارَةً وَجَعَلُوا يَنْقُلُونَ الصَّخْرَ وَهُمْ يَرْتَجِزُونَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَعَهُمْ وَهُوَ يَقُولُ اللَّهُمَّ لاَ خَيْرَ إِلاَّ خَيْرُ الآخِرَهْ فَانْصُرِ الأَنْصَارَ وَالْمُهَاجِرَهْ
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, у Абу Тайёҳдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди ва Мадинанинг юқори қисмида Бану Амр ибн Авф деб аталадиган бир қабилада тушди. Уларнинг орасида ўн тўрт кеча турди. Сўнг Бану Нажжорга (киши) юборди, улар қиличларини тақиб келдилар. Анас деди: Гўё мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга унинг улови устида қараб тургандай бўламан, Абу Бакр унинг орқасида (мингашган), Бану Нажжорнинг кишилари унинг атрофида, ҳатто Абу Айюбнинг ҳовлисига тушди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз вақти қаерда етиб қолса, ўша ерда намоз ўқирди ва қўй қўтонларида ҳам намоз ўқирди. Сўнг масжид қуришга буюрди ва Бану Нажжорга (киши) юбориб деди: «Эй Бану Нажжор, мана шу деворингизнинг (боғингизнинг) нархини менга белгиланглар». Улар дедилар: Валлаҳи, биз унинг нархини Азиз ва Жалил бўлган Аллаҳдан бошқадан талаб қилмаймиз. Анас деди: Унда мен сизга айтадиган нарсалар бор эди: унда мушрикларнинг қабрлари бор эди, унда вайроналар бор эди, унда хурмолар бор эди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мушрикларнинг қабрларига буюрди, улар қазиб олиб ташланди, вайроналарни текисладилар ва хурмоларни кестилар. Хурмоларни масжиднинг қибласи (томони) га қатор қилдилар, икки томонини тошдан қилдилар ва улар тошларни ташиб, ражаз (шеър) айтар эдилар, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам улар билан бирга эди ва у шундай дерди: «Аллаҳумма, охират яхшилигидан бошқа яхшилик йўқ, бас Ансор ва Муҳожирларга ёрдам бер».