حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ،. وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، حَدَّثَنَا أَبُو التَّيَّاحِ، يَزِيدُ بْنُ حُمَيْدٍ الضُّبَعِيُّ قَالَ حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ، نَزَلَ فِي عُلْوِ الْمَدِينَةِ فِي حَىٍّ يُقَالُ لَهُمْ بَنُو عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ ـ قَالَ ـ فَأَقَامَ فِيهِمْ أَرْبَعَ عَشْرَةَ لَيْلَةً، ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَى مَلإِ بَنِي النَّجَّارِ ـ قَالَ ـ فَجَاءُوا مُتَقَلِّدِي سُيُوفِهِمْ، قَالَ وَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ، وَأَبُو بَكْرٍ رِدْفَهُ، وَمَلأُ بَنِي النَّجَّارِ حَوْلَهُ حَتَّى أَلْقَى بِفِنَاءِ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ فَكَانَ يُصَلِّي حَيْثُ أَدْرَكَتْهُ الصَّلاَةُ، وَيُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ، قَالَ ثُمَّ إِنَّهُ أَمَرَ بِبِنَاءِ الْمَسْجِدِ، فَأَرْسَلَ إِلَى مَلإِ بَنِي النَّجَّارِ، فَجَاءُوا فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ، ثَامِنُونِي حَائِطَكُمْ هَذَا ". فَقَالُوا لاَ، وَاللَّهِ لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ. قَالَ فَكَانَ فِيهِ مَا أَقُولُ لَكُمْ كَانَتْ فِيهِ قُبُورُ الْمُشْرِكِينَ، وَكَانَتْ فِيهِ خِرَبٌ، وَكَانَ فِيهِ نَخْلٌ، فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ فَنُبِشَتْ، وَبِالْخِرَبِ فَسُوِّيَتْ، وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَ، قَالَ فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ ـ قَالَ ـ وَجَعَلُوا عِضَادَتَيْهِ حِجَارَةً. قَالَ قَالَ جَعَلُوا يَنْقُلُونَ ذَاكَ الصَّخْرَ وَهُمْ يَرْتَجِزُونَ، وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَهُمْ يَقُولُونَ اللَّهُمَّ إِنَّهُ لاَ خَيْرَ إِلاَّ خَيْرُ الآخِرَهْ فَانْصُرِ الأَنْصَارَ وَالْمُهَاجِرَهْ.
Мусаддад бизга айтди, Абдулворис бизга айтди; (ва) Исъҳоқ ибн Мансур бизга айтди, Абдуссамад бизга хабар берди, у деди: Отамни ҳикоя қилаётганини эшитдим, Абут-Тайёҳ Язид ибн Ҳумайд Зубаъий бизга айтди, у деди: Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу менга айтди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келганида, Мадинанинг юқори (қисми)да — Бану Амр ибн Авф деб аталувчи бир қабилада тушди. (Анас) деди: Уларда ўн тўрт кеча турди, сўнг Банун-Нажжор котталарига (одам) юборди. (Анас) деди: Улар қиличларини тақиб келди. (Анас) деди: Гўё мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга — ўз уловида, Абу Бакр унинг ортида (миндирган), Банун-Нажжор котталари атрофида (турган) ҳолда — қараб турибман, токи у Абу Айюбнинг ҳовлисига (тушди). (Анас) деди: У намоз вақти етган жойда намоз ўқир, қўй қўтонларида (ҳам) намоз ўқир эди. (Анас) деди: Сўнг у масжид қуришни буюрди ва Банун-Нажжор котталарига (одам) юборди, улар келди. У: «Эй Банун-Нажжор, мана бу боғ(девор)ингизнинг нархини менга айтинг (сотинг)», деди. Улар: «Йўқ, Аллаҳга қасам, биз унинг нархини фақат Аллаҳдан (кутамиз, талаб қиламиз)», дедилар. (Анас) деди: Унда мен сизларга айтаётган (нарсалар) бор эди: унда мушрикларнинг қабарлари бор эди, унда вайроналар бор эди, унда хурмолар бор эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мушрикларнинг қабарлари (ҳақида) буюрди, улар қазилди (кўчирилди); вайроналар (ҳақида ҳам) — улар текисланди; хурмолар (ҳақида) — улар кесилди. (Анас) деди: Улар хурмоларни масжиднинг қибласи (томонига) саф қилдилар. (Анас) деди: Унинг икки устун (эшик тиргаки)ни тош қилдилар. (Анас) деди: Улар ўша тошни ташир ва ражаз (шеър) айтар эдилар, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам улар билан бирга эди, улар: «Эй Аллаҳ, охират яхшилигидан ўзга (ҳақиқий) яхшилик йўқ; бас, Ансор ва Муҳожирга ёрдам бер», дер эдилар.