حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، دَخَلَ عَلَيْهَا وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عِنْدَهَا يَوْمَ فِطْرٍ أَوْ أَضْحًى، وَعِنْدَهَا قَيْنَتَانِ {تُغَنِّيَانِ} بِمَا تَقَاذَفَتِ الأَنْصَارُ يَوْمَ بُعَاثَ. فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ مِزْمَارُ الشَّيْطَانِ مَرَّتَيْنِ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " دَعْهُمَا يَا أَبَا بَكْرٍ، إِنَّ لِكُلِّ قَوْمٍ عِيدًا، وَإِنَّ عِيدَنَا هَذَا الْيَوْمُ ".
Муҳаммад ибнул-Мусанна менга айтди, Ғундар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан, Оишадан: Абу Бакр унинг олдига кирди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг ёнида эди — Фитр ёки Азъҳо (ҳайит) куни эди, унинг ёнида икки чўри (қиз) Ансор Буъос куни бир-бирини ҳажв қилган (шеър) билан куйлар эди. Абу Бакр: «Шайтоннинг сурнайи(ми)?!», деди — икки марта. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уларни қўй, эй Абу Бакр, албатта ҳар бир қавмнин бир ҳайити бор, ва бизнинг ҳайитимиз мана шу кундир», деди.