حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمٍ، - يَعْنِي ابْنَ كُلَيْبٍ - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ أَلاَ أُصَلِّي بِكُمْ صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَصَلَّى فَلَمْ يَرْفَعْ يَدَيْهِ إِلاَّ مَرَّةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا مُخْتَصَرٌ مِنْ حَدِيثٍ طَوِيلٍ وَلَيْسَ هُوَ بِصَحِيحٍ عَلَى هَذَا اللَّفْظِ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ Суфёнъдан, у Осимъдан — яъни ибн Кулайб — у Абдурроҳман ибн ал-Асвадъдан, у Алқамаъдан ривоят қилди. У деди: Абдуллаҳ ибн Масъуд: «Сизларга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини ўқиб берайми?» деди. У деди: У намоз ўқиди ва қўлларини фақат бир мартагина кўтарди. Абу Довуд деди: Бу узун ҳадисдан қисқартмадир ва бу лафзда саҳиҳ эмас.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، وَخَالِدُ بْنُ عَمْرٍو، وَأَبُو حُذَيْفَةَ قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بِإِسْنَادِهِ بِهَذَا قَالَ فَرَفَعَ يَدَيْهِ فِي أَوَّلِ مَرَّةٍ وَقَالَ بَعْضُهُمْ مَرَّةً وَاحِدَةً .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Муовия, Холид ибн Амр ва Абу Ҳузайфа ривоят қилди. Улар деди: бизга Суфён ўз исноди билан шуни ривоят қилди. У деди: У қўлларини биринчи мартада кўтарди. Уларнинг баъзиси: «Бир мартагина» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ رَفَعَ يَدَيْهِ إِلَى قَرِيبٍ مِنْ أُذُنَيْهِ ثُمَّ لاَ يَعُودُ .
Бизга Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ал-Баззоз ривоят қилди, бизга Шарик Язид ибн Абу Зиёдъдан, у Абдурроҳман ибн Абу Лайлаъдан, у ал-Барўъдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозни бошлаганларида қўлларини қулоқларига яқин (жойга) кўтарар, кейин қайтармас эдилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ الزُّهْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ، نَحْوَ حَدِيثِ شَرِيكٍ لَمْ يَقُلْ ثُمَّ لاَ يَعُودُ . قَالَ سُفْيَانُ قَالَ لَنَا بِالْكُوفَةِ بَعْدُ ثُمَّ لاَ يَعُودُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَى هَذَا الْحَدِيثَ هُشَيْمٌ وَخَالِدٌ وَابْنُ إِدْرِيسَ عَنْ يَزِيدَ لَمْ يَذْكُرُوا ثُمَّ لاَ يَعُودُ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад аз-Зуҳрий ривоят қилди, бизга Суфён Язидъдан, Шарикнинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди, «кейин қайтармас эдилар» демади. Суфён деди: У бизга Куфада кейинроқ: «кейин қайтармас эдилар» деди. Абу Довуд деди: Бу ҳадисни Ҳушайм, Холид ва ибн Идрис Язидъдан ривоят қилдилар, «кейин қайтармас эдилар»ни зикр қилмадилар.
حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَخِيهِ، عِيسَى عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ افْتَتَحَ الصَّلاَةَ ثُمَّ لَمْ يَرْفَعْهُمَا حَتَّى انْصَرَفَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا الْحَدِيثُ لَيْسَ بِصَحِيحٍ .
Бизга Ҳусайн ибн Абдурроҳман ривоят қилди, бизга Вакиъ ибн Абу Лайлаъдан, у укаси Исўдан, у ал-Ҳакамъдан, у Абдурроҳман ибн Абу Лайлаъдан, у ал-Барў ибн Озибъдан хабар берди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозни бошлаганларида қўлларини кўтариб, кейин намоздан бўшагунча кўтармаганларини кўрдим. Абу Довуд деди: Бу ҳадис саҳиҳ эмас.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ سَمْعَانَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ مَدًّا .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Зиъбъдан, у Саъийд ибн Самъонъдан, у Абу Ҳурайраъдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга кирганларида қўлларини чўзиб кўтарардилар.