حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ أَبُو تَوْبَةَ، وَمُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ مُوسَى، - قَالَ أَبُو سَلَمَةَ مُوسَى بْنِ أَيُّوبَ - عَنْ عَمِّهِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ { فَسَبِّحْ بِاسْمِ رَبِّكَ الْعَظِيمِ } قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اجْعَلُوهَا فِي رُكُوعِكُمْ " . فَلَمَّا نَزَلَتْ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } قَالَ " اجْعَلُوهَا فِي سُجُودِكُمْ " .
Бизга Робиъ ибн Нофиъ Абу Тавба ва Мусо ибн Исмоил — маъно бирхил — ривоят қилиб дедилар: Бизга ибнул Муборак Мусодан — Абу Салама Мусо ибн Айюбъ деди — у амакисидан, у Уқба ибн Омирдан ривоят қилди, у деди: «Фасаббиҳ бисми Раббикал азим» (ояти) нозил бўлганда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни рукуъларингизда айтинг» дедилар. «Саббиҳисма Раббикал аъло» (ояти) нозил бўлганда: «Уни саждаларингизда айтинг» дедилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، - يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ - عَنْ أَيُّوبَ بْنِ مُوسَى، - أَوْ مُوسَى بْنِ أَيُّوبَ - عَنْ رَجُلٍ، مِنْ قَوْمِهِ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، بِمَعْنَاهُ زَادَ قَالَ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَكَعَ قَالَ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ وَبِحَمْدِهِ " . ثَلاَثًا وَإِذَا سَجَدَ قَالَ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى وَبِحَمْدِهِ " . ثَلاَثًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذِهِ الزِّيَادَةُ نَخَافُ أَنْ لاَ تَكُونَ مَحْفُوظَةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ انْفَرَدَ أَهْلُ مِصْرَ بِإِسْنَادِ هَذَيْنِ الْحَدِيثَيْنِ حَدِيثِ الرَّبِيعِ وَحَدِيثِ أَحْمَدَ بْنِ يُونُسَ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Лайс — яъни ибн Саъд — Айюб ибн Мусодан — ёки Мусо ибн Айюбдан — у ўз қавмидан бир кишидан, у Уқба ибн Омирдан шу маънода ривоят қилди ва қўшди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъ қилганларида уч марта «Субҳона Раббиял азими ва биҳамдиҳ» дердилар, сажда қилганларида уч марта «Субҳона Раббиял аъло ва биҳамдиҳ» дердилар. Абу Довуд деди: Бу зиёданинг маҳфуз бўлмаслигидан қўрқамиз. Абу Довуд деди: Миср аҳли бу икки ҳадиснинг — Робиъ ҳадиси ва Аҳмад ибн Юнус ҳадисининг — иснодида якка қолдилар.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ قُلْتُ لِسُلَيْمَانَ أَدْعُو فِي الصَّلاَةِ إِذَا مَرَرْتُ بِآيَةِ تَخَوُّفٍ فَحَدَّثَنِي عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ عَنْ مُسْتَوْرِدٍ عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ عَنْ حُذَيْفَةَ أَنَّهُ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ " . وَفِي سُجُودِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى " . وَمَا مَرَّ بِآيَةِ رَحْمَةٍ إِلاَّ وَقَفَ عِنْدَهَا فَسَأَلَ وَلاَ بِآيَةِ عَذَابٍ إِلاَّ وَقَفَ عِنْدَهَا فَتَعَوَّذَ .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: Мен Сулаймонга: «Намозда қўрқинч оятига учрасам дуо қилайми?» дедим. У менга Саъд ибн Убайдадан, у Муставриддан, у Сила ибн Зуфардан, у Ҳузайфадан ривоят қилдики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан намоз ўқиди, у рукуъида «Субҳона Раббиял азим», саждасида «Субҳона Раббиял аъло» дердилар. У ҳар бир раҳмат оятига учраганида тўхтаб сўрар, ҳар бир азоб оятига учраганида тўхтаб паноҳ тилардилар.
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ " سُبُّوحٌ قُدُّوسٌ رَبُّ الْمَلاَئِكَةِ وَالرُّوحِ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ҳишом ривоят қилди, бизга Қатода Мутаррифдан, у Оишадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъ ва саждаларида шундай дердилар: «Суббуҳун қуддусун Раббул малўикати вар руҳ».
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ قَيْسٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ حُمَيْدٍ، عَنْ عَوْفِ بْنِ مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، قَالَ قُمْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةً فَقَامَ فَقَرَأَ سُورَةَ الْبَقَرَةِ لاَ يَمُرُّ بِآيَةِ رَحْمَةٍ إِلاَّ وَقَفَ فَسَأَلَ وَلاَ يَمُرُّ بِآيَةِ عَذَابٍ إِلاَّ وَقَفَ فَتَعَوَّذَ - قَالَ - ثُمَّ رَكَعَ بِقَدْرِ قِيَامِهِ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ " سُبْحَانَ ذِي الْجَبَرُوتِ وَالْمَلَكُوتِ وَالْكِبْرِيَاءِ وَالْعَظَمَةِ " . ثُمَّ سَجَدَ بِقَدْرِ قِيَامِهِ ثُمَّ قَالَ فِي سُجُودِهِ مِثْلَ ذَلِكَ - ثُمَّ قَامَ فَقَرَأَ بِآلِ عِمْرَانَ ثُمَّ قَرَأَ سُورَةً سُورَةً .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Муовия ибн Солиҳ Амр ибн Қайсдан, у Осим ибн Ҳумайддан, у Авф ибн Молик Ашжаъийдан ривоят қилди, у деди: Мен бир кечаси Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан турдим. У туриб Бақара сурасини ўқиди, ҳар бир раҳмат оятига учраганида тўхтаб сўрар, ҳар бир азоб оятига учраганида тўхтаб паноҳ тилардилар. Ровий деди: Сўнг қиёми миқдорида рукуъ қилдилар, рукуъида шундай дердилар: «Субҳона зил жабарути вал малакути вал кибрийўи вал азама». Сўнг қиёми миқдорида сажда қилдилар, саждасида ҳам шундай дедилар. Сўнг туриб Оли Имронни ўқидилар, кейин сурама-сура ўқидилар.
حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، وَعَلِيُّ بْنُ الْجَعْدِ، قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، مَوْلَى الأَنْصَارِ عَنْ رَجُلٍ، مِنْ بَنِي عَبْسٍ عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَكَانَ يَقُولُ " اللَّهُ أَكْبَرُ - ثَلاَثًا - ذُو الْمَلَكُوتِ وَالْجَبَرُوتِ وَالْكِبْرِيَاءِ وَالْعَظَمَةِ " . ثُمَّ اسْتَفْتَحَ فَقَرَأَ الْبَقَرَةَ ثُمَّ رَكَعَ فَكَانَ رُكُوعُهُ نَحْوًا مِنْ قِيَامِهِ وَكَانَ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ " . ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ فَكَانَ قِيَامُهُ نَحْوًا مِنْ رُكُوعِهِ يَقُولُ " لِرَبِّيَ الْحَمْدُ " . ثُمَّ سَجَدَ فَكَانَ سُجُودُهُ نَحْوًا مِنْ قِيَامِهِ فَكَانَ يَقُولُ فِي سُجُودِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى " . ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ وَكَانَ يَقْعُدُ فِيمَا بَيْنَ السَّجْدَتَيْنِ نَحْوًا مِنْ سُجُودِهِ وَكَانَ يَقُولُ " رَبِّ اغْفِرْ لِي رَبِّ اغْفِرْ لِي " . فَصَلَّى أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فَقَرَأَ فِيهِنَّ الْبَقَرَةَ وَآلَ عِمْرَانَ وَالنِّسَاءَ وَالْمَائِدَةَ أَوِ الأَنْعَامَ شَكَّ شُعْبَةُ .
Бизга Абул Валиди Таёлисий ва Али ибнул Жаъд ривоят қилиб дедилар: Бизга Шуъба Амр ибн Муррадан, у Абу Ҳамза Ансор мавлосидан, у Бани Абсдан бўлган бир кишидан, у Ҳузайфадан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни кечаси намоз ўқиётганларини кўрди. У уч марта «Аллаҳу акбар» дердилар — «Зул малакути вал жабарути вал кибрийўи вал азама». Сўнг намозни бошлаб Бақарани ўқидилар, кейин рукуъ қилдилар, рукуълари қиёмларига яқин бўлиб, рукуъларида «Субҳона Раббиял азим, Субҳона Раббиял азим» дердилар. Сўнг рукуъдан бошларини кўтардилар, қиёмлари рукуъларига яқин бўлиб, «Лираббиял ҳамд» дердилар. Сўнг сажда қилдилар, саждалари қиёмларига яқин бўлиб, саждаларида «Субҳона Раббиял аъло» дердилар. Сўнг саждадан бошларини кўтардилар ва икки сажда орасида саждаларига яқин ўтириб, «Раббиғфир лий, Раббиғфир лий» дердилар. Тўрт ракъат ўқидилар, уларда Бақара, Оли Имрон, Нисо ва Моида ёки Анъомни ўқидилар — Шуъба шубҳа қилди.