حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ هَارُونَ - حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُطَرِّفٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصُّنَابِحِيِّ، قَالَ زَعَمَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَنَّ الْوِتْرَ، وَاجِبٌ، فَقَالَ عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ كَذَبَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " خَمْسُ صَلَوَاتٍ افْتَرَضَهُنَّ اللَّهُ تَعَالَى مَنْ أَحْسَنَ وُضُوءَهُنَّ وَصَلاَّهُنَّ لِوَقْتِهِنَّ وَأَتَمَّ رُكُوعَهُنَّ وَخُشُوعَهُنَّ كَانَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ أَنْ يَغْفِرَ لَهُ وَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ فَلَيْسَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ إِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ وَإِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ал-Воситий ривоят қилди, бизга Язид — яъни ибн Ҳорун — ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Мутарриф ривоят қилди, у Зайд ибн Асламдан, у Атў ибн Ясордан, у Абдуллаҳ ибн Сунобиҳийдан: У айтди: Абу Муҳаммад: Витр вожибдир, деб даъво қилди. Шунда Убода ибн Сомит: Абу Муҳаммад ёлғон айтди, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитганимга гувоҳлик бераман, деди: «Беш намоз — Аллаҳ таоло уларни фарз қилган. Ким уларнинг таҳоратини чиройли қилса, уларни вақтида ўқиса, уларнинг рукусини ва хушусини тўлиқ адо этса, унга Аллаҳ томонидан кечириладиган аҳд бордир. Ким шундай қилмаса, унга Аллаҳ томонидан аҳд йўқдир — хоҳласа кечиради, хоҳласа азоблайди».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ غَنَّامٍ، عَنْ بَعْضِ، أُمَّهَاتِهِ عَنْ أُمِّ فَرْوَةَ، قَالَتْ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الأَعْمَالِ أَفْضَلُ قَالَ " الصَّلاَةُ فِي أَوَّلِ وَقْتِهَا " . قَالَ الْخُزَاعِيُّ فِي حَدِيثِهِ عَنْ عَمَّةٍ لَهُ يُقَالُ لَهَا أُمُّ فَرْوَةَ قَدْ بَايَعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Хузоий ва Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, у Қосим ибн Ғанномдан, у оналаридан баъзисидан, у Умму Фарвадан ривоят қилди: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан: Қайси амаллар афзалроқ?, деб сўралди. У: «Намозни аввалги вақтида ўқиш» деди. Хузоий ўз ҳадисида: У бир аммасидан, унга Умму Фарва дейиларди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат қилган эди — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўралгани ҳақида ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عُمَارَةَ بْنِ رُؤَيْبَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَأَلَهُ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْبَصْرَةِ فَقَالَ أَخْبِرْنِي مَا سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَلِجُ النَّارَ رَجُلٌ صَلَّى قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ " . قَالَ أَنْتَ سَمِعْتَهُ مِنْهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ . قَالَ نَعَمْ . كُلَّ ذَلِكَ يَقُولُ سَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ وَوَعَاهُ قَلْبِي . فَقَالَ الرَّجُلُ وَأَنَا سَمِعْتُهُ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ذَلِكَ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё ривоят қилди, у Исмоил ибн Абу Холиддан, бизга Абу Бакр ибн Умора ибн Руъайба ривоят қилди, у отасидан: У айтди: Басра аҳлидан бир киши ундан сўраб: Менга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан нима эшитганингни хабар бер, деди. У: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим, деди: «Қуёш чиқишидан олдин ва ботишидан олдин намоз ўқиган киши дўзахга кирмайди». У: Сен буни ундан эшитдингми?, деб уч марта (сўради). У: Ҳа, деди. Ҳар сафар: Буни қулоғим эшитди ва қалбим ёдда сақлади, дерди. Шунда у киши: Мен ҳам уни соллаллаҳу алайҳи васаллам шуни деганини эшитганман, деди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ، أَخْبَرَنَا خَالِدٌ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ أَبِي حَرْبِ بْنِ أَبِي الأَسْوَدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ فَضَالَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ فِيمَا عَلَّمَنِي " وَحَافِظْ عَلَى الصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ " . قَالَ قُلْتُ إِنَّ هَذِهِ سَاعَاتٌ لِي فِيهَا أَشْغَالٌ فَمُرْنِي بِأَمْرٍ جَامِعٍ إِذَا أَنَا فَعَلْتُهُ أَجْزَأَ عَنِّي فَقَالَ " حَافِظْ عَلَى الْعَصْرَيْنِ " . وَمَا كَانَتْ مِنْ لُغَتِنَا فَقُلْتُ وَمَا الْعَصْرَانِ فَقَالَ " صَلاَةٌ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَصَلاَةٌ قَبْلَ غُرُوبِهَا " .
Бизга Амр ибн Авн ривоят қилди, бизга Холид хабар берди, у Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Абу Ҳарб ибн Абул Асваддан, у Абдуллаҳ ибн Фазоладан, у отасидан ривоят қилди: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга (дийнни) ўргатди ва менга ўргатган нарсалари орасида: «Беш намозни сақлагин» (дегани) бор эди. Мен: Бу вақтларда менинг ишларим бор, менга бир жамловчи иш билан буюргин, қачонки уни қилсам менга етарли бўлса, дедим. У: «Икки Асрни сақлагин» деди. Бу бизнинг тилимиздан (сўз) эмас эди. Мен: Икки Аср нима?, дедим. У: «Қуёш чиқишидан олдинги намоз ва ботишидан олдинги намоз» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَلِيٍّ الْحَنَفِيُّ، عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ حَدَّثَنَا عِمْرَانُ الْقَطَّانُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، وَأَبَانُ، كِلاَهُمَا عَنْ خُلَيْدٍ الْعَصَرِيِّ، عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَمْسٌ مَنْ جَاءَ بِهِنَّ مَعَ إِيمَانٍ دَخَلَ الْجَنَّةَ مَنْ حَافَظَ عَلَى الصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ عَلَى وُضُوئِهِنَّ وَرُكُوعِهِنَّ وَسُجُودِهِنَّ وَمَوَاقِيتِهِنَّ وَصَامَ رَمَضَانَ وَحَجَّ الْبَيْتَ إِنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَأَعْطَى الزَّكَاةَ طَيِّبَةً بِهَا نَفْسُهُ وَأَدَّى الأَمَانَةَ " . قَالُوا يَا أَبَا الدَّرْدَاءِ وَمَا أَدَاءُ الأَمَانَةِ قَالَ الْغُسْلُ مِنَ الْجَنَابَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ал-Анбарий ривоят қилди, бизга Абу Алий ал-Ҳанафий Убайдуллаҳ ибн Абдул Мажид ривоят қилди, бизга Имрон ал-Қаттон ривоят қилди, бизга Қатода ва Абон — иккаласи Хулайд ал-Асарийдан, у Умму Дардодан, у Абу Дардодан ривоят қилди: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Бешта — ким уларни иймон билан келтирса, жаннатга киради: ким беш намозни — уларнинг таҳоратини, рукусини, саждасини ва вақтларини сақласа, Рамазонни рўза тутса, имкони бўлса Байтни ҳаж қилса, закотни ўзи рози бўлиб берса ва омонатни адо этса». Улар: Эй Абу Дардо, омонатни адо этиш нима?, дедилар. У: Жанобатдан ғусл қилишдир, деди.
حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ الْمِصْرِيُّ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ ضُبَارَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَلِيكٍ الأَلْهَانِيِّ، أَخْبَرَنِي ابْنُ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ الزُّهْرِيِّ، قَالَ قَالَ سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ إِنَّ أَبَا قَتَادَةَ بْنَ رِبْعِيٍّ أَخْبَرَهُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَالَ اللَّهُ تَعَالَى إِنِّي فَرَضْتُ عَلَى أُمَّتِكَ خَمْسَ صَلَوَاتٍ وَعَهِدْتُ عِنْدِي عَهْدًا أَنَّهُ مَنْ جَاءَ يُحَافِظُ عَلَيْهِنَّ لِوَقْتِهِنَّ أَدْخَلْتُهُ الْجَنَّةَ وَمَنْ لَمْ يُحَافِظْ عَلَيْهِنَّ فَلاَ عَهْدَ لَهُ عِنْدِي " .
Бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ал-Мисрий ривоят қилди, бизга Бақийя ривоят қилди, у Зуборо ибн Абдуллаҳ ибн Абу Салик ал-Алҳонийдан, менга ибн Нофеъ хабар берди, у ибн Шиҳоб аз-Зуҳрийдан: У айтди: Саид ибнул Мусайяб айтди: Абу Қатода ибн Рибъий унга хабар бериб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳ таоло айтди: Албатта, мен умматингга беш намозни фарз қилдим ва ўз ҳузуримда бир аҳд бердимки, ким уларни вақтларида сақлаб келса, уни жаннатга киритаман. Ким уларни сақламаса, унга менинг ҳузуримда аҳд йўқдир».