حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ هَارُونَ - حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُطَرِّفٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصُّنَابِحِيِّ، قَالَ زَعَمَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَنَّ الْوِتْرَ، وَاجِبٌ، فَقَالَ عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ كَذَبَ أَبُو مُحَمَّدٍ أَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " خَمْسُ صَلَوَاتٍ افْتَرَضَهُنَّ اللَّهُ تَعَالَى مَنْ أَحْسَنَ وُضُوءَهُنَّ وَصَلاَّهُنَّ لِوَقْتِهِنَّ وَأَتَمَّ رُكُوعَهُنَّ وَخُشُوعَهُنَّ كَانَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ أَنْ يَغْفِرَ لَهُ وَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ فَلَيْسَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ إِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ وَإِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ал-Воситий ривоят қилди, бизга Язид — яъни ибн Ҳорун — ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Мутарриф ривоят қилди, у Зайд ибн Асламдан, у Атў ибн Ясордан, у Абдуллаҳ ибн Сунобиҳийдан: У айтди: Абу Муҳаммад: Витр вожибдир, деб даъво қилди. Шунда Убода ибн Сомит: Абу Муҳаммад ёлғон айтди, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитганимга гувоҳлик бераман, деди: «Беш намоз — Аллаҳ таоло уларни фарз қилган. Ким уларнинг таҳоратини чиройли қилса, уларни вақтида ўқиса, уларнинг рукусини ва хушусини тўлиқ адо этса, унга Аллаҳ томонидан кечириладиган аҳд бордир. Ким шундай қилмаса, унга Аллаҳ томонидан аҳд йўқдир — хоҳласа кечиради, хоҳласа азоблайди».