حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، - قَالَ أَبُو كُرَيْبٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، - عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلاَةُ الرَّجُلِ فِي جَمَاعَةٍ تَزِيدُ عَلَى صَلاَتِهِ فِي بَيْتِهِ وَصَلاَتِهِ فِي سُوقِهِ بِضْعًا وَعِشْرِينَ دَرَجَةً وَذَلِكَ أَنَّ أَحَدَهُمْ إِذَا تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ ثُمَّ أَتَى الْمَسْجِدَ لاَ يَنْهَزُهُ إِلاَّ الصَّلاَةُ لاَ يُرِيدُ إِلاَّ الصَّلاَةَ فَلَمْ يَخْطُ خَطْوَةً إِلاَّ رُفِعَ لَهُ بِهَا دَرَجَةٌ وَحُطَّ عَنْهُ بِهَا خَطِيئَةٌ حَتَّى يَدْخُلَ الْمَسْجِدَ فَإِذَا دَخَلَ الْمَسْجِدَ كَانَ فِي الصَّلاَةِ مَا كَانَتِ الصَّلاَةُ هِيَ تَحْبِسُهُ وَالْمَلاَئِكَةُ يُصَلُّونَ عَلَى أَحَدِكُمْ مَا دَامَ فِي مَجْلِسِهِ الَّذِي صَلَّى فِيهِ يَقُولُونَ اللَّهُمَّ ارْحَمْهُ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ اللَّهُمَّ تُبْ عَلَيْهِ مَا لَمْ يُؤْذِ فِيهِ مَا لَمْ يُحْدِثْ فِيهِ " .
Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кишининг жамоатда (ўқиган) намози унинг уйида ўқиган намози ва бозорида ўқиган намозидан йигирма неча (бидъ ва ишрин) даража ортиқдир. Бу шундайки: бирортангиз таҳорат олиб, уни чиройли қилиб, кейин масжидга — уни фақат намоз(гина) қўзғаган, фақат намозни(гина) истаб — келса, ҳеч бир қадам босмайдики, илла унга шу билан бир даража кўтарилади ва ундан шу билан бир гуноҳ туширилади — то масжидга киргунга қадар. Масжидга кирса, намозни кутар экан, намозда (саналади) — намоз уни ушлаб турган муддатда. Малоикалар эса бирортангизга — у намоз ўқиган мажлисида турар экан — саловат (дуо) айтадилар: ‹Аллаҳумма, унга раҳм қил; Аллаҳумма, уни мағфират қил; Аллаҳумма, унинг тавбасини қабул қил› дейдилар — токи у (у ерда) озор бермаган бўлса, токи (таҳоратини бузиб) ҳадас чиқармаган бўлса» деди.