حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمَلاَئِكَةُ تُصَلِّي عَلَى أَحَدِكُمْ مَا دَامَ فِي مُصَلاَّهُ مَا لَمْ يُحْدِثْ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ، اللَّهُمَّ ارْحَمْهُ. لاَ يَزَالُ أَحَدُكُمْ فِي صَلاَةٍ مَا دَامَتِ الصَّلاَةُ تَحْبِسُهُ، لاَ يَمْنَعُهُ أَنْ يَنْقَلِبَ إِلَى أَهْلِهِ إِلاَّ الصَّلاَةُ ".
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Малоикалар бирингизга — намозгоҳида турар экан, таҳорати бузилмагунча — ‹Аллаҳим, уни мағфират қилгин, Аллаҳим, унга раҳм қилгин›, деб саловат айтадилар. Бирингиз намоз уни ушлаб турар экан, доимо намозда (саналади). Аҳлига (уйига) қайтишдан уни фақат намоз тўсиб туради (яъни намозни кутиш сабабли)», дедилар.