حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ دَاوُدَ بْنِ سُفْيَانَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ كُفَّارَ قُرَيْشٍ كَتَبُوا إِلَى ابْنِ أُبَىٍّ وَمَنْ كَانَ يَعْبُدُ مَعَهُ الأَوْثَانَ مِنَ الأَوْسِ وَالْخَزْرَجِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَئِذٍ بِالْمَدِينَةِ قَبْلَ وَقْعَةِ بَدْرٍ إِنَّكُمْ آوَيْتُمْ صَاحِبَنَا وَإِنَّا نُقْسِمُ بِاللَّهِ لَتُقَاتِلُنَّهُ أَوْ لَتُخْرِجُنَّهُ أَوْ لَنَسِيرَنَّ إِلَيْكُمْ بِأَجْمَعِنَا حَتَّى نَقْتُلَ مُقَاتِلَتَكُمْ وَنَسْتَبِيحَ نِسَاءَكُمْ . فَلَمَّا بَلَغَ ذَلِكَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أُبَىٍّ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ مِنْ عَبَدَةِ الأَوْثَانِ اجْتَمَعُوا لِقِتَالِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا بَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَقِيَهُمْ فَقَالَ " لَقَدْ بَلَغَ وَعِيدُ قُرَيْشٍ مِنْكُمُ الْمَبَالِغَ مَا كَانَتْ تَكِيدُكُمْ بِأَكْثَرَ مِمَّا تُرِيدُونَ أَنْ تَكِيدُوا بِهِ أَنْفُسَكُمْ تُرِيدُونَ أَنْ تُقَاتِلُوا أَبْنَاءَكُمْ وَإِخْوَانَكُمْ " . فَلَمَّا سَمِعُوا ذَلِكَ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَفَرَّقُوا فَبَلَغَ ذَلِكَ كُفَّارَ قُرَيْشٍ فَكَتَبَتْ كُفَّارُ قُرَيْشٍ بَعْدَ وَقْعَةِ بَدْرٍ إِلَى الْيَهُودِ إِنَّكُمْ أَهْلُ الْحَلْقَةِ وَالْحُصُونِ وَإِنَّكُمْ لَتُقَاتِلُنَّ صَاحِبَنَا أَوْ لَنَفْعَلَنَّ كَذَا وَكَذَا وَلاَ يَحُولُ بَيْنَنَا وَبَيْنَ خَدَمِ نِسَائِكُمْ شَىْءٌ - وَهِيَ الْخَلاَخِيلُ - فَلَمَّا بَلَغَ كِتَابُهُمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَجْمَعَتْ بَنُو النَّضِيرِ بِالْغَدْرِ فَأَرْسَلُوا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اخْرُجْ إِلَيْنَا فِي ثَلاَثِينَ رَجُلاً مِنْ أَصْحَابِكَ وَلْيَخْرُجْ مِنَّا ثَلاَثُونَ حَبْرًا حَتَّى نَلْتَقِيَ بِمَكَانِ الْمَنْصَفِ فَيَسْمَعُوا مِنْكَ . فَإِنْ صَدَّقُوكَ وَآمَنُوا بِكَ آمَنَّا بِكَ فَقَصَّ خَبَرَهُمْ فَلَمَّا كَانَ الْغَدُ غَدَا عَلَيْهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْكَتَائِبِ فَحَصَرَهُمْ فَقَالَ لَهُمْ " إِنَّكُمْ وَاللَّهِ لاَ تَأْمَنُونَ عِنْدِي إِلاَّ بِعَهْدٍ تُعَاهِدُونِي عَلَيْهِ " . فَأَبَوْا أَنْ يُعْطُوهُ عَهْدًا فَقَاتَلَهُمْ يَوْمَهُمْ ذَلِكَ ثُمَّ غَدَا الْغَدُ عَلَى بَنِي قُرَيْظَةَ بِالْكَتَائِبِ وَتَرَكَ بَنِي النَّضِيرِ وَدَعَاهُمْ إِلَى أَنْ يُعَاهِدُوهُ فَعَاهَدُوهُ فَانْصَرَفَ عَنْهُمْ وَغَدَا عَلَى بَنِي النَّضِيرِ بِالْكَتَائِبِ فَقَاتَلَهُمْ حَتَّى نَزَلُوا عَلَى الْجَلاَءِ فَجَلَتْ بَنُو النَّضِيرِ وَاحْتَمَلُوا مَا أَقَلَّتِ الإِبِلُ مِنْ أَمْتِعَتِهِمْ وَأَبْوَابِ بُيُوتِهِمْ وَخَشَبِهَا فَكَانَ نَخْلُ بَنِي النَّضِيرِ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً أَعْطَاهُ اللَّهُ إِيَّاهَا وَخَصَّهُ بِهَا فَقَالَ { وَمَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ عَلَيْهِ مِنْ خَيْلٍ وَلاَ رِكَابٍ } يَقُولُ بِغَيْرِ قِتَالٍ فَأَعْطَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَكْثَرَهَا لِلْمُهَاجِرِينَ وَقَسَمَهَا بَيْنَهُمْ وَقَسَمَ مِنْهَا لِرَجُلَيْنِ مِنَ الأَنْصَارِ وَكَانَا ذَوِي حَاجَةٍ لَمْ يَقْسِمْ لأَحَدٍ مِنَ الأَنْصَارِ غَيْرَهُمَا وَبَقِيَ مِنْهَا صَدَقَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الَّتِي فِي أَيْدِي بَنِي فَاطِمَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Довуд ибн Суфён ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Абдурраҳмон ибн Каъб ибн Моликдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан бўлган бир кишидан хабар берди: Қурайш кофирлари Ибн Убаййга ва у билан бирга Авс ва Хазраждан бутларга сиғинадиганларга — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўша пайтда Бадр воқеасидан олдин Мадинада бўлганлар — ёздиларки: «Сизлар бизнинг соҳибимизни (Набийни) паноҳ бердингиз. Биз Аллаҳга қасам ичамизки, ё унга қарши жанг қиласизлар, ё уни ҳайдайсизлар, ёки биз ҳаммамиз бирга сизларга қараб йўл оламиз, урушувчиларингизни ўлдириб, аёлларингизни ўзимизга ҳалол қиламиз». Бу Абдуллаҳ ибн Убаййга ва у билан бутпарастлардан бўлганларга етиб боргач, улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга қарши жанг қилиш учун тўпландилар. Бу Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етиб боргач, уларни учратиб: «Қурайшнинг пўписаси сизларга энг юқори даражада етиб борди. Улар сизларга ўзларингиз ўзларингизга қилмоқчи бўлган макрдан ортиқ макр қила олмаган эди. Сизлар ўз ўғилларингизга ва биродарларингизга қарши жанг қилмоқчимисизлар?» дедилар. Улар буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитгач, тарқалиб кетдилар. Бу Қурайш кофирларига етиб борди ва Бадр воқеасидан кейин Қурайш кофирлари яҳудийларга: «Сизлар қурол-яроғ ва қалъа эгаларисизлар. Албатта бизнинг соҳибимизга қарши жанг қиласизлар, акс ҳолда биз шундай-шундай қиламиз ва сизларнинг аёлларингизнинг оёғидаги халхалларидан бизни ҳеч нарса тўсиб қола олмайди» деб ёздилар. Уларнинг мактуби Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етиб боргач, Бану Назир хиёнатга жамланди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Саҳобаларингдан ўттиз киши билан бизнинг олдимизга чиқ, биздан ҳам ўттиз олим чиқсин, оралиқ бир жойда учрашайлик, улар сендан эшитсинлар. Агар сени тасдиқлаб, сенга иймон келтирсалар, биз ҳам сенга иймон келтирамиз» деб юбордилар. У уларнинг хабарини ҳикоя қилди. Эртаси куни бўлганда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларнинг устига қўшинлар билан бордилар ва уларни қамал қилдилар. Уларга: «Аллаҳга қасамки, менинг ҳузуримда сиз менга бир аҳд бериб, ўшанга турмагунингизча хотиржам бўлмайсизлар» дедилар. Улар аҳд беришдан бош тортдилар. Шунда у ўша куни уларга қарши жанг қилдилар. Сўнг эртаси куни қўшинлар билан Бану Қурайза устига бордилар, Бану Назирни қолдирдилар ва уларни аҳд беришга чақирдилар. Улар аҳд бердилар ва у улардан қайтди. Сўнг қўшинлар билан Бану Назир устига борди ва улар жало (кўчиб кетиш) шартига рози бўлиб тушгунларича улар билан жанг қилди. Бану Назир кўчиб кетди ва туялар кўтара оладиган мол-мулкларини, уйларининг эшиклари ва ёғочларини олиб кетдилар. Бану Назирнинг хурмозорлари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга махсус бўлди — Аллаҳ уни ўзига ато қилди ва унга хослаб берди. Шунда Аллаҳ: «Аллаҳ улардан Ўз Расулига қайтарган нарса учун сизлар от ҳам, туя ҳам югуртирган эмассизлар» деди — яъни жангсиз, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг кўп қисмини муҳожирларга бериб, улар орасида тақсимлади. Ундан Ансорлардан эҳтиёжманд бўлган икки кишига ҳам тақсимлади ва бу иккисидан бошқа ҳеч бир Ансорга тақсимламади. Ундан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Фотима розияллаҳу анҳо авлодларининг қўлидаги садақаси қолди.