حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَوْفٍ الطَّائِيُّ، حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ رَوْحِ بْنِ خُلَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دَلْهَمٍ الْوَاسِطِيُّ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ وَعَادَ أَخَاهُ الْمُسْلِمَ مُحْتَسِبًا بُوعِدَ مِنْ جَهَنَّمَ مَسِيرَةَ سَبْعِينَ خَرِيفًا " . قُلْتُ يَا أَبَا حَمْزَةَ وَمَا الْخَرِيفُ قَالَ الْعَامُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَالَّذِي تَفَرَّدَ بِهِ الْبَصْرِيُّونَ مِنْهُ الْعِيَادَةُ وَهُوَ مُتَوَضِّئٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Авф ат-Тоий ривоят қилди, бизга Робиъ ибн Равҳ ибн Хулайд ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Холид ривоят қилди, бизга Фазл ибн Далҳам ал-Воситий Собит ал-Бунонийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким таҳорат қилиб, таҳоратни чиройли (мукаммал) қилса, сўнг савобни умид қилиб (ихлос билан) мусулмон биродарини бориб кўрса, ундан жаҳаннам етмиш кузги (йил) масофага узоқлаштирилади» дедилар. Мен: «Ё Абу Ҳамза, куз (харийф) нима?» дедим. У: «Йил» деди. Абу Довуд деди: Бунда басралилар ёлғиз ривоят қилган нарса — (кишини) таҳоратли ҳолда бориб кўришдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ مَا مِنْ رَجُلٍ يَعُودُ مَرِيضًا مُمْسِيًا إِلاَّ خَرَجَ مَعَهُ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ يَسْتَغْفِرُونَ لَهُ حَتَّى يُصْبِحَ وَكَانَ لَهُ خَرِيفٌ فِي الْجَنَّةِ وَمَنْ أَتَاهُ مُصْبِحًا خَرَجَ مَعَهُ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ يَسْتَغْفِرُونَ لَهُ حَتَّى يُمْسِيَ وَكَانَ لَهُ خَرِيفٌ فِي الْجَنَّةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Шуъба Ҳакамдан, у Абдуллаҳ ибн Нофиъдан, у Алидан ривоят қилди. У деди: Бир киши кечқурун бир касални бориб кўрса, у билан бирга етмиш минг малоика чиқиб, токи тонггача унга истиғфор (мағфират тилаб дуо) қилади ва у учун жаннатда бир кузги (боғ) бўлади. Ким эрта тонгда унинг олдига келса, у билан бирга етмиш минг малоика чиқиб, токи кечгача унга истиғфор қилади ва у учун жаннатда бир кузги (боғ) бўлади.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ لَمْ يَذْكُرِ الْخَرِيفَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ مَنْصُورٌ عَنِ الْحَكَمِ أَبِي حَفْصٍ كَمَا رَوَاهُ شُعْبَةُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга Аъмаш Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Алидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу маънода ривоят қилди, бироқ куз (харийф)ни зикр қилмади. Абу Довуд деди: Буни Мансур Ҳакам Абу Ҳафсдан, худди Шуъба ривоят қилганидек ривоят қилди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نَافِعٍ، قَالَ - وَكَانَ نَافِعٌ غُلاَمَ الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ - قَالَ جَاءَ أَبُو مُوسَى إِلَى الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ يَعُودُهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَسَاقَ مَعْنَى حَدِيثِ شُعْبَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أُسْنِدَ هَذَا عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ صَحِيحٍ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан, у Ҳакамдан, у Абу Жаъфар Абдуллаҳ ибн Нофиъдан ривоят қилди. У деди — Нофиъ Ҳасан ибн Алининг хизматкори (ғулоМи) эди — у деди: Абу Мусо Ҳасан ибн Алини бориб кўриш учун келди. Абу Довуд деди: У Шуъбанинг ҳадиси маъносини келтирди. Абу Довуд деди: Бу (ҳадис) Алидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан саҳиҳ бўлмаган тариқлар орқали ривоят қилинган.